Треба ми кревет, кеш одмах

Илегална трговина местима у студентским домовима ових дана је у пуном јеку. Кревета има мање него академаца који би да се уселе. Од 8.318 студената који су добили право да ове школске године станују у дому већина ће то и учинити, али није мало ни оних који ће ову бенефицију бар покушати да уновче. Потражња за домским смештајем вишеструко је већа од понуде, па договор за уступање места, кршењем прописа, достиже цену и до 450 евра. Форуми студената, ходници домова и факултета, стабла и бандере у околини ових институција преплављени су огласима: „Купујем самицу у Карабурми, плаћам 200 евра”, „Мењам место у ’Студењаку’ за Карабурму, без доплате”, „Купујем мушко место у Патрису, хитно”, „Треба ми кревет, кеш одмах”.

Шверцовање у дому исплативије је од рентирања приватног смештаја. Неколико стотина евра мита и, у зависности од категорије, од 700 до нешто више од 1.000 динара месечне станарине у дому је много мање него кирија за стан. Ова рачуница, кажу студенти, пресудна је за њихову одлуку да чак и за сва времена ризикују могућност учествовања на конкурсу Студентског центра за место у дому. Уколико их надлежни „ухвате”, на расподелама се више никада неће наћи.

Искусни домски илегалци кажу да код њих страх не постоји јер су „у шеми” са портирима.

– Мој другар ради на пријавници и замолим га да мало зажмури. Једна колегиница ми је испричала да она „свог” портира подмићује – признао је студент са дужим стажом „невидљивог станара”.

(/slika2)Ради боље контроле оних који улазе у домове, како каже Драган Вујић, шеф Службе за безбедност студентских домова, на сваком улазу су студенти редари. То су високошколци завидног просека, углавном студенти Факултета за безбедност. Они се бирају из редова станара блока, добро познају комшије, и успешнији су у откривању уљеза.

– Поред свих наших напора, не успевамо да искоренимо фамилијарност и кумства, највеће „болести” радника обезбеђења – каже Драган Вујић.

Масовне злоупотребе појавиле су се, према речима Јована Митића, помоћника директора за организацију и развој, деведесетих година прошлог века, као последица недаћа и поремећаја система моралних вредности које је донео ратни вихор. Место се тада продавало за 50 немачких марака.

Момак који је 2006. године „скинут са буџета”, прича да се уселио у собе које званично нису заведене, а настале су преуређивањем вешерница у другом и трећем блоку „Студењака”. За ову погодност потплаћивао је, каже, читаву хијерархију контролора.

Малверзацијама у студентским домовима на пут се стало унапређењем рачунарског система за евиденцију и увођењем чип-абонентских картица са фотографијом корисника. Идентитет сваког станара, захваљујући овој новини, може се проверити за неколико секунди, а да би бесправно боравио у собама и апартманима Студентског центра мора имати картицу са такорећи истом фотографијом. Једна будућа хемичарка изјавила је да је резолуција скенираних фотографија неквалитетна, и да она захваљујући томе успева лажно да се представља.

– Фотографије на чип-картицама завидног су квалитета – тврди Мирослав Сарић, шеф службе смештаја и додаје да је прошле године евидентирано само 99 особа које су своје место у дому уступиле неком другом, као и да их рачунарски систем аутоматски избацује са сваке ранг-листе Студентског центра.

Да ли су они те уступке направили у замену за паре, или не, не може се утврдити – каже Мирослав Сарић, шеф службе смештаја у Студентском центру.

(/slika3)И за замене места, такође, узима се новац. Највећи број манипулација једним местом, према сећању Јована Митића, помоћника директора за организацију и развој, извела је студенткиња чије је последње одредиште, 31. по реду у току једне године, било у дому „Кошутњак”. Да би решили овај проблем, челници Студентског центра, одлучили су да се место може заменити само два пута, и то једанпут пре усељења и једном у току боравка.

Годинама највише илегалаца станује у дому „Карабурма”. Судећи по огласима тако ће бити и у школској 2008/2009. години. Студенти показују изузетну маштовитост у скривању. Служба за безбедност почела је да прати чак и сајтове, како би успела да сазна ко им све станује у „кући”. Да би решила проблем мораће да „пречисти” и сопствене редове. Кршење прописа, међутим, највише погађа буџетске студенте који остају испод црте. У креветима који би им, непопуњавањем додељених места, припали, спавају неки други – они који се не либе подмићивања.