Милутин Петровић у књизи

 „Милутин у књизи“ назив је монографије у чијем средишту је  опус Милутина Петровића, редитеља, сценаристе и музичара. Њен аутор је др Александра С. Јанковића, а објављена је у издању Филмског центра Србије. Прати је интригантан поднаслов „Од метажанра до традиције и још даље“ и указује на ширину Петровићевог опуса у који су смештена његова деценијска уметничка искуства. Ово издање на око 250 страна доноси велики број приватних фотографија и кадрова из Петровићевих филмова.

Теоријски део књиге чине темељни Јанковићеви критички прикази Петровићевих радова, док су у другом делу смештени  интервјуи с Петровићем о идејама и процесу настанка филмова, емисија, спотова... Детаљи разговора осликавају и домаћу културну и друштвену сцену од 1980-их година до ових дана.

-Упознали смо се још 1993. године. Петровић је мој пријатељ све време, а ја сам фан његовог опуса, писао сам о његовим филмовима и албумима. Дошао је тренутак да се томе дода најзанимљивији део:  разговор за књигу, који је трајао неколико месеци, открива Јанковић, док Милутин Петровић, аутор филмова „Земља истине, љубави и слободе“, „Нечиста крв“, односно позоришне представе „Тринидад“, емисије „Поповање“... напомиње да је књига за њена велико, позитивно изненађење:

-Ту сам као главни јунак, што је супер, али је то и непријатно само по себи, а представља и искушење за сујету. У први мах био ми је шок што је Јанковић, чији рад ценим, одлучио да пише књигу о мени, а још више што је уредник издавачке делатности ФЦС-а Мирољуб Стојановић прихватио ту идеју.