Европа на удару новог светског поретка

Европа и Јапан ће бити највише угрожени урушавањем либералног мултиполарног поретка, наводи се у извештају који је објављен уочи Минхенске безбедносне конференције. У документу се каже да ће нови амерички председник Доналд Трамп, руковођен искључиво интересима САД, одустати од очувања досадашњег поретка, односно либералног система, што ће имати последице на готово читав свет.

Трампов нови приступ спољној политици довешће до слабљења глобалних институција успостављених након Другог светског рата, наводи се извештају.

Европа и Јапан који су полагали највише наде у америчко одржавање глобалног поретка, осетиће највеће последице урушавања тог система. Међутим, Јапан се последњих година, на неки начин, припремио за надолазећи политички цунами, реструктурирањем економије, али и улажући, пре свега, у одбрану.

Европа је, по свему судећи, кренула прекасно да се бави сопственом безбедношћу, подстакута тек нападом Русије на Украјину. Управо је Доналд Трамп, у свом првом мандату, захтевао од ЕУ да уложи знатно више средстава у одбрану и тиме олакша посао својим покровитељима из Вашингтона, то се није догодило. Трампове речи, из данашње перспективе, делују готово „пророчки“. Иако му је тешко дати било какав визионарски епитет, нема сумње да је Трамп, вођен искључиво сопственим интересима, на најбољи начин поручио остатку света како да се понаша без обзира на систем који ће доминирати планетом.

Економски рат и Кина

Према извештају Минхенске безбедносне конференције, САД ће се у наредним годинама усредсредити на глобално економско такмичење са Кином, што би могло убрзати мултиполаризацију међународног система.

„Напори САД да обуздају Кину вероватно ће се интензивирати под председником Трампом. Међутим, Пекинг би такође могао имати користи од повлачења САД из међународних обавеза или окретања Вашингтона од дугогодишњих партнера. Кина би могла да се позиционира у деловима света за које Америка више не буде била заинтересована”, каже се у извептају.

Подела света према утицају цивизацијских сила

Русија је нападом на Украјину покушала да наметне своју визију међународног поретка и наметне се као незаобилазан фактор у формирању истог. Рат који је започет у Украјини означен је као највећи безбедносни ризик за Европу.

„Ниједна земља у овом веку није уложила веће напоре да уруши међународни поредак од Русије. Москва тежи мултиполарном светском поретку који се састоји од 'цивилизацијских сила', како Русија себе види. Мање земље, а то укључује и Украјину, спадају у сферу утицаја цивилизацијске силе, према овом гледишту”, наводи се у извештају.

Европа би, према томе, требало да се залаже за очување постојећег поретка. Такви напори постају готово немогући у  условима јачања националних и популистилких покрета широм земаља чланица ЕУ.

„Реизбор Доналда Трампа могао би додатно погоршати ове изазове и поново покренути дебату о томе да ли ЕУ треба да развије независну спољну политику. Међутим, реизбор ће ојачати популистичке покрете који продубљују унутрашње поделе и поткопавају способност ЕУ да се позабави кризама с којима се суочава”, пише у извештају.

Западни Балкан

Западни Балкан се не помиње у извештају Минхенске безбедносне конференције.

Међутим, за очекивати је да ће Западни Балкан се суочити са истим изазовима као и ЕУ – међусобним поделама и нестабилношћу којих на овим просторима никада није недостајало.

Путиново упозорење

Минхенска безбедносна конференција је највећи светски самит у области безбедности на коме присуствују највиши државни званичници. Конференцији ће присуствовати и амерички потпредседник Џеј Ди Венс.

Управо је на Минхенској безбедносној конференцији председник Русије Владимир Путин 2007. године одржао историјски говор, у коме је наговестио шта би се могло десити ако Запад не узме у обзир руске интересе. Нико га није схватио озбиљно. Петнаест година касније, употребио је најјачи политички аргумент у историји - силу.