Може ли дечји додатак у Србији да буде већи

Након редовног усклађивања материјалних давања за породице у Србији, које се дешава почетком и средином године, дечји додатак повећан је за свега 84 динара и сада износи 4.299 динара по детету. За једнородитељске породице дечји додатак износи 5.589 динара, док ће родитељи детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом добијати износ од 6.449 динара. Како је наведено на сајту Министарства за демографију и бригу о породици, номинални износ цензуса за остваривање права на дечји додатак од 1. јануара износи 12.898 динара по члану породице, односно 16.768 динара за једнородитељске породице и 15.478 динара за једнородитељске породице које гаје дете са сметњама у развоју или инвалидитетом. Усклађивање дечјег додатка врши се на основу индекса потрошачких цена у претходних шест месеци, које објављује Републички завод за статистику.

Подсећања ради, за разлику од родитељског додатка, који представља меру популационе политике и који добијају родитељи све новорођене деце, дечји додатак представља меру социјалне политике и добијају га само социјално угрожене породице. Због тога се у јавности већ дуже времена полемише са тезом због чега материјално угрожена деца добијају чак сто пута мањи износ у поређењу са давањима које држава даје новорођеној деци – у овом тренутку износ родитељског додатка за прворођено дете износи 500.000 динара и додељује се једнократно, за друго дете је 600.000 динара и исплаћује се у 24 месечне рате, за треће дете је 2.280.000 динара и исплаћује се у 120 месечних рата, док четврто дете добија 26.500 месечно до десетог рођендана. На ово питање од Министарства за бригу о породици и демографију нисмо добили одговор, а остали смо ускраћени и за информацију колико деце у Србији добија дечји додатак.

Јелена Ћирић Николић, уредница родитељског портала „Бебац”, истиче да се број породица које добијају дечји додатак смањује из године у годину, јер се пооштравају услови за добијање ове врсте финансијске помоћи државе, па многи родитељи нису у стању да сакупе све папире који доказују да су они заиста материјално угрожени.

„С обзиром на то да је минималац повећан почетком ове године, дете које живи у четворочланој породици у којој један родитељ прима минималну зараду, више неће моћи да оствари право на дечји додатак, јер су приходи ове породице превисоки – из визуре државе. Ни самохрани родитељи који примају минималну зараду немају права на дечји додатак, а на ову помоћ од државе могу да рачунају само петочлане породице у којима један од родитеља прима минималну зараду. Њима треба придружити и око 5.000 породица у Србији које имају петоро деце и које су такође ускраћене за дечји додатак, јер држава не даје ову врсту помоћи за пето дете у породици. Износи које држава тренутно даје за дечји додатак не могу да покрију ни месечну ужину за малишане, а камоли нешто друго. Један од најважнијих предуслова за добијање дечјег додатка јесте материјално стање породице, а у пракси се дешава да родитељи остају ускраћени за дечји додатак, јер живе у наслеђеном стану у коме постоји соба која је ’вишак’ из визуре цензуса за остваривање права на дечји додатак”, указује Јелена Ћирић Николић на парадоксе наших прописа.

Оцењује позитивним што се популациона политика налази у фокусу државе, али подсећа да велики број породица живи у тешкој материјалној ситуацији и да им је потребна помоћ и након што дете напуни две године, када стиже последња рата родитељског додатка за друго дете, односно након завршених десет година живота, када се завршава исплата родитељског додатка за треће и четврто дете.

Јована Ружичић, директорка Центра за маме, подсећа да се износ дечјег додатка усклађује са индексом потрошачких цена и истиче да би многе породице волеле да купују у истим продавницама где и они који су усклађивали износе дечјег додатка са потрошачком корпом.

„Ако држава даје више од пола милиона динара за рођење сваког детета, то значи да у државној каси има новца за децу. Детету не треба новац само кад се роди, већ и током одрастања, а држава је дужна да води рачуна о материјално најугроженијим породицама. Сиромашним породицама потребна је вишеструка помоћ државе како би изашли из зачараног круга материјалне оскудице, а дечји додатак од неколико хиљада динара не решава ниједан њихов проблем. Родитељски додатак неселективно добијају сви родитељи, али ова врста материјалних давања не мења виталну статистику у нашој земљи. У прилог томе говори и чињеница да је прошле године рођено најмање беба у новијој историји Србије”, закључује наша саговорница.

Дечји додатак у европским земљама

Док се у неким европским земљама дечји додаци исплаћују на основу цензуса породичних примања, у другим ову врсту материјалне помоћи државе добијају сва деца. У Хрватској, Бугарској, Кипру, Чешкој, Грчкој, Пољској, Португалији, Словенији и Шпанији дечји додаци исплаћују се на основу цензуса породичних примања.

Тако у Словенији износ дечјег додатка зависи од примања породице, али и реда рођења детета – примера ради, материјално најугроженије породице којима је просечни месечни доходак по члану породице до 221 евра за прво дете добијају дечји додатак у износу од 135 евра, за друго 149, а за треће дете 163 евра. У Немачкој дечји додатак за свако дете износи 250 евра, док у Ирској он износи 140 евра. У Луксембургу сва деца примају 300 евра, а овај износ се увећава за 22 евра за децу старости од шест до 12 година, односно за 56 евра за децу старију од 12 година.

Бугари исплаћују додатак само најсиромашнијим породицама, односно ако су месечни приходи по члану домаћинства мањи или 261 евро. Чеси исплаћују доплатак само за децу материјално најугроженијих породица. Дечји додатак за сву децу дају и Данска, Италија, Холандија и Малта, с тим што износ додатка зависи од прихода породице. У Француској, дечји додатак исплаћује од другог детета и он износи 142 евра за друго дете, 325 евра за треће дете, док четврто и свако остало дете добија 182 евра. За децу до друге године живота Данци исплаћују дечји додатак од 638 евра, за децу од три до шест година 505 евра, од седам до 14 година 397 евра и за децу од 15 до 17 година 132 евра. У Финској дечји додатак за једно дете у породици износи 95 евра, за друго 105 евра, за треће 134 евра, за четврто 165 евра, а за петоро и више деце 183 евра. У Естонији прво и друго дете примају 80 евра на име дечјег додатка, док троје и више деце добијају по сто евра. У Летонији прво дете прима 25 евра, друго 100 евра, треће 225 евра, а четврто и свако следеће дете 100 евра. Литванија даје 85 евра на име дечјег додатка за свако дете, с тим што се породицама са ниским примањима исплаћује и додатак од 50 евра по детету.