Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

(Не)објашњиве чињенице у српским телекомуникацијама

(Не)објашњиве чињенице у српским телекомуникацијама
(Фото Н. Марјановић)

Империје кроз историју настају уз неколико кључних фактора: војна освајања, економска експанзија, политичка моћ и културни утицај. Оне никада не настају саме од себе, већ их обликују околности, прилике и – можда најважније – односи моћи. Међутим, свака империја, ма колико била моћна у свом зениту, неминовно доживљава свој пад када се околности промене.

Иво Андрић је писао да увек треба пажљиво пратити „Знакове поред пута” јер они откривају дубљу истину о стварима које често не желимо да видимо. Као човек који годинама ради у сектору телекомуникација, знао сам од првог дана како настаје једна телекомуникациона империја. Није ми било јасно како то други не виде – а онда сам схватио да сви виде. Само неки не желе да говоре о томе.

Много је необјашњивих чињеница у српским телекомуникацијама. Како је могуће да неко годинама поставља каблове и повезује зграде без било какве дозволе? Како је могуће да то ради користећи инфраструктуру националне компаније? Очигледно, неко му је то дозволио. Неко му је то омогућио. Јасно вам је да причам о томе како је настао СББ. Његов оснивач и архитекта телекомуникационе експанзије је човек кога британски медији називају „српским тајкуном кабловске телевизије” – Драган Шолак.

Свака кућа у Србији 2000. године имала је фиксни телефон. Мобилни телефони још нису преузели примат, али фиксна линија била је основни канал комуникације. Логично би било да онај ко већ поседује инфраструктуру понуди грађанима и телевизију и интернет. Али „Телеком Србија” то није урадио све до 2009. године. Да ли верујете да у тој деценији „Телеком” није знао како да то учини? Или је, можда, неко утицао на то да не уради? Ако је тако, онда је јасно да телекомуникациона империја СББ није расла само због тржишних услова – већ и због политичке моћи.

Када је СББ довољно ојачао и када су Београд, Нови Сад и Ниш били прекривени његовом мрежом, ствар је била готова. Годинама се тај процес одвијао тихо, нечујно, готово неприметно. Када је експанзија завршена, империја је постала не само телекомуникациона већ и медијска. Кључни тренутак догодио се 2014. године, када је СББ кренуо да формира информативне телевизије, баш у време када је Србија била на ивици банкрота. Док су грађани остајали без посла, док су се плате и пензије смањивале, СББ је бележио рекордне профите и почео да се шири у медијску сферу.

Стратегија је била јасна. Ново време донело је нове изазове, а са њима и потребу да се супротстави онима који желе да уведу ред у систем. Како се то најбоље ради? Контролом медија. Једна телекомуникациона компанија добила је могућност да креира јавно мњење и да се обрачунава са конкуренцијом на начин који ниједна друга компанија није могла. Ако урадите нешто што није у интересу Јунајтед групе, можете бити сигурни да ћете бити друга вест у дневнику – јер је прва резервисана за председника Вучића. Ако им се не свиђате, ето вас на насловној страни једног од њихових медија или портала.

Годинама нам се објашњавало да Јунајтед група улаже у медије из чистог алтруизма. Но, једном приликом, први човек ове медијске групације случајно је изговорио истину: рекао је да њихови медији имају своје политичке противнике. А ако имате политичког противника, то значи да се и сами бавите политиком. Ако имате политичког противника, значи да имате и политичког пријатеља. И ту су увек били транспарентни. Бар смо установили колико кошта алтруизам. Раван је висини трансакције у којој је СББ продат: једна и по милијарда евра. Толико је наплаћено за све ове године алтруизма и борбе за наводну слободу медија.

Њима не одговара јака Србија, стабилна и уређена држава. Њима одговара Србија у којој су грађани остајали без посла, у којој су плате биле недовољне за пристојан живот, у којој су се политичке одлуке доносиле по њиховој мери. Годинама су покушавали да управо ту Србију врате на власт. Али, на срећу, нису довољно јаки. Јер, на крају, грађани су ти који доносе одлуке. Не медији, не телекомуникациони тајкуни, већ народ који види – и који зна да чита знакове поред пута.

*Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

FORum LIvii
Vlast napadaju da nema mediske slobode u informisanju . Ako je nema , kako je moguce da se u toj ,, neslobodi,, formira mediska grupa koja vredi 1,5 Milijardu ?Grupa koja je jaca i brojnija od drzavne informativne kuce i po parama i po broju uposljenika !
Nebojsa
Interesantno je da su odluka o prodaji SBB i urušavanje imperije koincidirali sa promenom vlasti u SAD, zatvaranjem USAID i prestankom finansiranja NVO u Srbiji od strane USAID. Da li je u pitanju samo slučajna koincidencija, ili je u pitanju ista priča, samo različite strane medalje?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.