Мање шницли, здравија планета

Вегетаријанци широм света су дочекали својих пет минута. По новим истраживањима Уједињених нација, поред тешке индустрије, саобраћаја и енергетике, међу највећим загађивачима планете је пољопривреда, конкретније, производња меса, преноси „Хералд трибјун“.

Билиони животињских фарми широм света криви су за 18 процената укупне емисије штетних гасова у атмосферу, више чак и од авиона, аутобуса и аутомобила. И на Конференцији Уједињених нација о климатским променама у Пољској, која траје до петка, на којој учесници настоје да се договоре око новог плана за смањење емисије штетних гасова који би заменио Кјото протокол, пољопривреда и транспорт означени су као најпроблематичнији. Још је важнија чињеница да су друге привредне гране које штете животној средини, на пример тешка индустрија, строго контролисане од стране међународне заједнице, или бар покушавају да буду контролисане. Пољопривреда је, са друге стране, потпуно занемарена.

Проблем је озбиљан. Храна која се користи за узгој животиња садржи метан, десет пута јачи загађивач од фамозног угљен-диоксида. Да би се та храна узгајала, због растуће производње меса у свету, све више шума се крчи како би се створило култивисано земљиште, и тиме Земља губи своја драгоцена плућа. Најбољи пример је сеча Амазонских шума у Бразилу јер више од половине хране која потиче одавде се користи за узгој животиња. На Конференцији у Пољској представници Бразила понављају да ће крчење шума бити смањено на минимум, али међународна заједница процењује да се такав став не поклапа са тренутном економском политиком ове земље која умногоме зависи од производње меса. Најзад, готови месни производи спремљени за извоз морају да се транспортују, и то у хладњачама које прождиру енергију, што опет доводи до огромне емисије угљен-диоксида.

Најједноставније решење које нуде научници Уједињених нација је, једноставно, да једемо мање меса. Кад се све сабере, производња говеђег меса емитује 11 пута више штетних гасова од производње пилетине, а 100 пута више од производње поврћа. Али то нам је већ познато – похлепно потрошачко друштво је главни кривац за сиво небо и мутне воде.

Оно што је повод за бригу, то је да не би могло помогло ако би смо сви јели више поврћа. Мања потрошња меса у западним друштвима само краткорочно решава проблеме. У великим државама у развоју, као што су Кина, Индија и Бразил, потрошња црвеног меса је у последњој деценији порасла за трећину. До 2050. године ће се, по проценама, дуплирати. Дакле, укупна потрошња меса у свету ће порасти, то је неизбежно.

Да се не бисмо у блиској будућности угушили у смогу великих кланица, морамо уперити поглед ка произвођачима. Пољопривреда мора да постане зелена.

Неке развијене и еколошки свесне земље, као Нови Зеланд, који настоји да почне са производњом меса кенгура, еколошки мање штетног, предлаже да се систем светске трговине карбон кредитима уведе и у пољопривреду. Дански сељаци, по новом закону, ђубриво пуно метана које се користи за узгајање животињске хране морају да убризгавају у земљиште, уместо да га једноставно просипају по њему.

 Вероватно најбоље решење су пронашли холандски сељаци. На савременим фармама, они сакупљају штетно свињско ђубриво, кувају га у посебним условима како би издвојили метан, а затим овај, у природи штетан гас, користе у производњи електричне енергије, коју продају. Овим показују како зелена привреда може да донесе профит и дају локални пример одговорног човечанства.