Синдром изненадног раста кичме

Чекаоница испред ординације била је препуна људи и човек је чекао сатима на свој ред. Најзад, ушао је и обратио се лекару:

- Имам један проблем, нешто се чудно догађа са мојим телом, рече човек. Приметио сам недавно, нешто на леђима, тачније између задњице и врата, изгледа да је почела кичма да ми расте.

- Зар и ви, упита лекар. Читав дан ми долазе људи са таквим симптомима. Изгледа да је у питању синдром изненадног раста кичме. Трајаће месец - два, па ће опет бити по старом, рече му он.

- Немате разлога за бригу, моћи ћете да обављате свој посао као и до сада.

Човек већ 30 година ради као новинар, 30 година су му зли уредници подметали да пише текстове са којима се не слаже, јер је честит. Ипак је писао. Могао је да да отказ или промени професију, али није, остајао је изнова и изнова, желећи да својом честитошћу да пример осталима, да професију одбрани, да истина победи.

Одједном, све се променило, студенти су показали пут свима, научили их да мисле, осећају, самостално прелазе улицу. Човек, озарен колективном катарзом, у којој се сви одричу својих грехова у корист режима, поче да добија ново обличје. Исправио се, испрсио, обукао чисту и опеглану одећу, на чело ставио зарђалу петокраку и изашао међу себи сличне – кичмењаке. Доста је ћутао, 30 година. Решио је да сада, тако окичмењен, каже све што га је деценијама прогонило.

„Нисам ја, честит сам – то су они“, рекао је уперивши крвавим кажипрстом на све оне који нису ту, у маси.

Србија поново постаје земља ослободилаца, хероја, добронамерних и емпата, тако је мало остало оних злих и непоштених. Србија постаје и земља медицинских феномена у којој људима на прагу седме деценије расте кичма и буди се давно заспала савест.

Тако је лако, није важно где си био и шта си радио, ако сада, баш сада, изабереш праву страну, припишеш своје грехе другима, а онда наставиш по старом, како једино и знаш.