Монополисти угрожавају демократију

Светска финансијска криза није мимоишла ни Норвешку, једну од најбогатијих земаља света. Ова капиталистичка земља на северу Европе симболизује државу благостања са добро организованом социјалном заштитом. Али од ове године издвајања за најсиромашније слојеве друштва знатно су мања него претходних година, што је последица глобалне кризе која и у овој земљи фјордова узима свој данак.

Професор на Државном колеџу Трондхајм у Норвешкој, Мартин Лисестал каже да се норвешка влада сада налази у процепу – с једне стране, нашла се на удару незадовољних радника који остају без посла, а, с друге, све су мања издвајања за социјално збрињавање незапослених, пензионера и инвалида. Сиромашних је све више. Према последњим подацима, у земљи са 4,7 милиона становника око 10 одсто становништва је сиромашно.

Социјално раслојавање, као и у земљама у транзицији је врло изражено. Све је већи јаз између сиромашних и богатих, што је посебно уочљиво од 2002. године, каже овај професор, који добро познаје прилике у Србији. Он је недавно боравио у Београду као гост Факултета политичких наука који је обележио 40 година постојања.

Износећи своје утиске о Београду, он каже да примећује сјај и беду коју је донела транзиција. То је оставило траг на људима који делују уморно и исцрпљујуће, утисци су овог професора.

– Веома сам тужан када видим шта се овде дешава. У време када сам се овде школовао, Југославија је била веома добро ситуирана држава, а сваке наредне године народ је живео све боље. Ипак, југословенски пројекат је постепено урушаван, осамдесетих година 20. века готово потпуно обесмишљен, да би у деведесетим све експлодирало – каже професор Мартин Лисестал.

Говорећи о процесу транзиције, он каже да је Србија, као и неке друге земље у окружењу, жртва такозване чикашке либералне школе. По овој либералној концепцији, потребно је све приватизовати. Али, по његовом мишљењу, не може тржиште да реши све проблеме. То је сада посебно изражено у балтичким земљама, где сте имали планску економију, а сада је све приватизовано. Они имају велике проблеме, знатно веће него Србија – сматра Лисестал.

– Много се прича о демократији и слободном тржишту. Али, постоји велика контрадикција између та два појма. Тржиште се контролише капиталом, а капиталисти – концентришући своју моћ – долазе у ситуацију да контролишу све поре друштвеног живота, посебно оног где виде могућност свог просперитета. Тако долазе у позицију да држе монопол у појединим гранама. Бизнисменима је моћ начин живота и, ако не дођу до свог циља нормалним путем, они ће се већ снаћи да до њега дођу заобилазним. И онда шта је демократија? Ко ту одлучује? Народ или мултикомпаније? Демократија подразумева да народ у Србији треба да одлучује. Али овај систем је систем у којем одлучују велике компаније, било домаће или стране. Ако заиста желите истинску демократију, онда морате контролисати капитал. Не постоји другачији начин успешне демократије, а за то треба да постоје добри законски механизми који би штитили демократију од монополиста – каже овај професор.

Од почетка сам сматрао да либерализација није право решење за Србију, истиче он. Није добро све продати страним компанијама. Када наступи криза, страни капитал ће се једноставно изместити у неке друге земље. Тада настају проблеми, а цех плаћа народ.