Словенија тврди да је изиграна

Од нашег сталног дописника 
Љубљана – Словенија је као потписница Споразума о сукцесији СФРЈ (потписан 29. јуна 2001. у Бечу) „преузела сву покретну и непокретну имовину” некадашње СФРЈ од тренутка своје самосталности (јун 1991). Службена Љубљана је упркос томе незадовољна јер тврди да је ускраћена пошто је „ишчезло” 589 милиона долара, што су наводно скривили наопако приказани биланси некадашње Народне банке Југославије, о чему се још воде расправе.

Тако је Словенија преузела све зграде, касарне, станове и друге објекте у земљи, који су претходно били у власништву савезне државе. Сву војну имовину је добило словеначко министарство одбране, између осталог и „домове (некадашње) ЈНА” на луксузним локацијама, па их је на пример у Марибору и Толмину предало општинама а на основу „уговора о замени” добило друга земљишта. Касарне, од којих су неке биле изграђене још у доба Аустроугарске, испражњене су а на њиховим парцелама изграђени надстандардни стамбено-пословни објекти чија је цена квадратног метра пробила дотадашњу „границу снова”. Међу првима је са земљом сравњена касарна „Љубе Шерцера” у Љубљани, али градским властима то није успело са омраженим објектима ЈНА на Метелковој улици у Љубљани (где је био затворен Јанез Јанша током процеса „против Четворице”), које су освојили сквотери и алтернативна култура.

Министарство одбране је заузврат добило велелепну нову зграду у ширем центру престонице, а инвестиција која је коштала милионе евра правдана је „потребом” уочи уласка у НАТО. Грађевина има 16.000 квадратних метара, што је највећа државна инвестиција у нове објекте. Министарство спољних послова је под командом министра Димитрија Рупела преузело „Младику”, некадашњу војну болницу (ЈНА) у Љубљани, и уносним архитектонским захватима претворило је у централно здање нове државне управе и дипломатије. Четворогодишњи мандат (2004-2008) Јаншине владе пратиле су афере због баснословног амбициозног пројекта преуређења и дограђивања здања владе, при чему је под кровом никла нова сала за седнице са огромним кружним столом који асоцира на „Артурове витезове округлог стола”.

(/slika2)Словенија је уочи осамостаљења преузела неке објекте, попут лавиринта подземних бункера у Кочевској реци изграђених за потребе Јосипа Броза и партијске врхушке, који су касније коришћени као полазиште за стварање ембриона будуће словеначке војске. У пропалим индустријским постројењима, попут зграде некадашње фабрике дувана (Тобачна товарна, производила „филтер 57”), после преуређења је смештена супермодерна општинска служба Љубљане. Насилан распад земље оставио је, међутим, бројне нејасноће у погледу расподеле бивше савезне имовине. Гадне проблеме су имали власници војних (ЈНА) станова, јер према одлуци словеначког министарства одбране нису смели да приватизују станове чији је носилац станарског права било лице запослено у ЈНА. Одлука је касније оповргнута, али су они који су од ЈНА добили стан до 8. октобра 1991. године (када их је преузела Словенија) деложирани из својих станова, и то упркос споразуму према коме их је Словенија до октобра 1991. само „управљала”. Овдашњи уставни суд је пресудио да су сви станари који су станове добили од ЈНА или их пак заменили у време тзв. мораторијума (јул–октобар 1991), усељени незаконито. Таква одлука је омогућила да власти избаце инкриминисане породице буквално на улицу, пошто им по закону не припада ни најнужнији смештај. Занимљиво је да је словеначке пресуде (против оних који су се због кршења својих станарских и људских права жалили суду) потврдио и Европски суд за људска права у Стразбуру, иако Споразум о сукцесији не признаје датум словеначког осамостаљења као датум „распада” земље, због чега је из станова упркос протестима домаћег Хелсиншког монитора деложирано око 1.200 породица.

Већина на описани начин „ослобођених” станова додељена је запосленима у Словеначкој војсци. Пошто нова, модернизована словеначка војска више не може да рачуна да ће у станове некадашње ЈНА ући професионални војници који очекују виши стандард, око 500 војних станова ЈНА и дан-данас зврје празни, а држава плаћа трошкове њиховог одржавања.