Развој и живот Гроцке у доба Сретењског устава

Дан државности и Сретење у Ранчићевој кући у знаку су документарне поставке „Гроцка у доба Сретењског устава”. На осам паноа представљена је устаничка и Сретењска Гроцка из 19. века – времена Васе Чарапића и Илије Гарашанина, све до 20. века. Презентоване су мапе историјских граница Гроцке и њеног културног блага, Грочанске чаршије и старих варошких кућа, уз причу о настанку Гроцке кустоскиње Зорице Атић, историчарке уметности. Празнична поставка траје до 18. фебруара.

О развоју Гроцке у време доношења Сретењског устава сведочи и пораст броја кућа.

– Путописци из прве половине 19. века оставили су сведочанства о развоју варошице. Тако С. Поповић 1836. и 1837. године помиње парни млин Илије Гарашанина, његову кућу, конак кнеза Живка и кафану Бељанског. Објекти нису сачувани, али су подаци значајни за праћење развоја вароши. У архиви постоје факти о њеној изградњи и мајсторима које је изгледа овде упутио кнез Милош. Подижу се црква, ћуприја на Грочици и пословне зграде – каже кустоскиња Атић и додаје да је процес формирања и афирмације Гроцке као трговачког и привредног центра видан и данас уз очувано урбанистичко и архитектонско наслеђе из 18. и 19. века.

У Гроцкој се налази највише старих варошких кућа заштићених као споменици културе, изванредних примерака народног неимарства, старијих од већине монументалних здања у центру престонице.

– Заштићени појединачни стамбени објекти у некадашњим чаршијским сокацима носе називе по породицама којима су генерацијама припадали. Куће, старе више од 200 година, показују вештину народних градитеља. Они су од дрвених конструкција, без иједног ексера стварали здања која и сада трају – наводи кустоскиња Атић.

Старе грочанске куће од бондрука по архитектонским и етнографским вредностима, према речима Атићеве, највећи су домети грађевинске, стамбене и ликовне културе у нашој народној архитектури. На изложби су представљене најчувеније међу њима – Ранчићева кућа, Карапешићева, Панићева, Смиљанићева...

– Ранчићева кућа, галерија Центра за културу Гроцка – установе културе општине Гроцка, потврђује да је реч о чувеном здању народног неимарства и културно добро од значаја за Републику Србију. Ова варошка кућа по мери човека је истинско сведочанство времена устаничке и сретењске Србије и развоја Гроцке, будући да је настала крајем 18. века, а свој данашњи, варошки облик добила је тридесетих година 19. века – истиче кустоскиња Зорица Атић, која је и директорка Ранчићеве куће. Изложба приказује и знамениту Грочанску чаршију уз коју се формирало првобитно насеље Гроцке.

– Данашње уже језгро старе вароши – Булевар ослобођења чини просторно културно-историјску целину: Грочанска чаршија је срце старе вароши и најстарија улица у Гроцкој. По важности је у рангу са Косанчићевим венцем и старим језгром Земуна, и то као заштићена амбијентална целина. Од 1966. године је под патронатом Завода за заштиту споменика културе града Београда, као друга заштићена просторна целина на територији града одмах после Кнез Михаилове улице – појаснила је историчарка уметности.

На поставци је и мапа Гроцке од 18. века до данас, на којој се види како су се мењале границе Гроцке, Грочанског среза и нахије до данашње општине.

– Територија Гроцке је у 19. и почетком 20. века изгледала сасвим другачије и обухватала је велики део данашњег Београда. Грочански срез, до Другог светског рата, протезао се на територију многих данашњих места – Вождовац, Миријево, Вишњицу, Ресник, Кумодраж, Јајинце, Младеновац, Раковицу, Сопот... Била су то сеоска подручја, махом плодне грочанске њиве, које су у прошлом веку прерастале у насеља и општине – наводи Атићева.

Занимљиви историјски детаљи и знамените личности потврђују ове територијалне границе.

– Устаник Васа Чарапић – Змај од Авале, из Белог Потока, био је Грочанин и грочански војвода. Иако је из данашње перспективе рођен на Вождовцу, то тада није било тако. Споменик јунаку, рад вајара Радете Станковића, налази се испред Дома војске, на месту Васине погибије – подсећа Атићева.

Процвату Гроцке, јединог градића у београдском округу, највише је допринела породица Гарашанин.

– Најзначајнији појединац, државник Србије 19. века, који је утицао на развитак Гроцке у којој је живео и преминуо, био је Илија Гарашанин, творац „Начертанија”. Прву државну службу, цариника, добио је на „удаљеној” речној граници грочанског среза, у селу Вишњици на Дунаву, што говори о простирању Гроцке у 19. веку. И његови синови Милутин и Светозар дали су допринос завичају – истиче Атићева.

Породица Гарашанин овде је основала јавну библиотеку (Читалиште), помагала цркву и државну школу доводећи учитеље и набављајући учила.

Осмолетка и јавна библиотека носе име Илије Гарашанина. Бронзана спомен-биста на улазу у Грочанску чаршију, рад вајара Николе Коке Јанковића, јединствена је и по томе што је једина у Србији посвећена овом великану.

Гроцка је од 1955. године београдска општина, у чијем је саставу 15 насеља. И даље је воћарска и виноградарска особена варошица. Зеленим панорамама, природним и културно-историјским лепотама баштини наслеђе, а заштићеним народним неимарством сведочи о развоју Србије у 19. веку.