Цео тим скаута

Последњи велики играч који је дошао у Црвену звезду био је – Миодраг Белодедић! Заправо, нико из Звезде није ни заслужан што је Белодедић обукао „црвено-бели” дрес, већ је „Миле цар” сам стигао у Београд, бежећи из своје сиромашне земље и од диктатуре Чаушескуа... Касније је с осталима из оног славног шампионског тима стигао у Барију и до титуле првака Европе.

Дакле, Белодедић је „пао с неба”. Сада у нашем најтрофејнијем клубу, баш као што се то ради у свету, постоје стручњаци који прате младе играче, одлазе да их гледају на утакмицама, тренинзима, прате њихов целокупан живот. И о свему реферишу главном тренеру (шефу стручног штаба) или директору који затим са члановима управе одлучују да ли неког праћеног фудбалера да доведу у клуб.

Понекад су и пријатељи широм земље (Југославије или Србије) као одани клубу, јављали „да се у том граду и клубу појавио млад, талентован играч и да о њему треба повести рачуна”. Важно је на време добити сигнал, бити бржи од ривала. Младом фудбалеру ставити до знања да се за њега интересује – Црвена звезда.

У Црвеној звезди поред стручног штаба првог тима, руководиоца и тренера омладинске школе, постоје и некадашњи играчи, стасали у тренере који тренутно обављају дужност – скаута. Стручњака задуженог за проналажење талената, већ формираних и квалитетних фудбалера чији би долазак у Црвену звезду био од вишеструке користи. И клубу и таквом појединцу, који би градећи каријеру у Црвеној звезди, познатој широм Европе и света, стекао афирмацију и после четири-пет година, са ореолом трофејног играча, одлазио у иностранство и потписивао милионске уговоре.

Некад је баш тако било. Мало је вероватно да ће се ускоро нешто поновити. Јер, Црвена звезда је на свим колосецима у тешкој ситуацији. Честе промене у администрацији, тренерском штабу, председничкој фотељи, а још више довођењу играча сумњивих и непроверених квалитета, наш најпопуларнији клуб су и довели на ове гране.

За последњих тридесетак дана били смо у прилици да прочитамо: „Директор Ивић тражи појачање по Бразилу”. Или: „Ивић у Јужној Африци гледа Ганца”. Тек што се Ивић „одморио” од напорних путовања, у штампи је осванула нова вест: „Синиша Гогић у Кини”. Некад играч Рада и славни кипарски репрезентативац, сада помоћник тренера Јаневског, отишао је на Далеки исток у потрази за појачањима.

У Црвеној звезди, иначе, формирана је скаутска служба састављена од бивших фудбалера и тренера. Има их тачно једанаест (11), почев од голмана Љуковчана до Шестића. Ту су још: Василијевић, П. Кривокућа, Аћимовић, В. Лазаревић, Д. Николић, С. Остојић, Ц. Благојевић, Д. Милетовић, И. Момчиловић, С. Јанковић. Они имају само један посао и задатак: да путују по Србији, вероватно и Европи, и да посматрају „интересантне играче”. Затим направе једну малу студију пре него што неког предложе за долазак у Црвену звезду.

Да ли то они који раде знају у клубу, али се поставља питање: ако земаљску куглу у потрази за адекватним појачањима обилазе директор Ивић и Гогић, за шта онда примају плату или било какву надокнаду 11 набројаних скаута. Кад би свако од њих за две-три године довео само по једног правог играча у Црвену звезду, онда би се у Љутице Богдана певала сасвим друга песма.

Р. Гвозденовић