Шанса Партизана да подсети свет на себе

Партизан чезне да се за њега поново чује у Европи. По игри је то нестварно далеко, а финансијски губер му је прекратак да на њему узлети у међународно фудбалско сазвежђе. Ни време му није савезник. Већ дуго се у савременом спорту процват тимова не заснива на знању калемара, него на купопродаји. Међутим, паре, ма колике да су дате за пелцер, не јемче да ће он и да се прими.

У таквим околностима се „црно-белима” пружа јединствена прилика да подсете свет на себе и да им то помогне у потрази за златном жицом. Од тога би и нашем фудбалу могла да скочи цена као свеже откопаном старом благу.

Куп европских шампиона, који је прерастао у Лигу шампиона, основан је пре 70 година. Прву утакмицу је 4. септембра 1955, у Лисабону са Спортингом, одиграо баш Партизан! Исход је био 3:3, па према томе његово прослављање нити једнога велича, нити другоме отвара старе ране.

Због тога би могло да се поради на томе да се на 70 година од те утакмице, поново, на истом месту, сретну клубови који су исписали прве редове историје Купа европских шампиона.

Вероватно да нема клуба на свету, који не би отворио врата Предрагу Мијатовићу и пажљиво саслушао било који његов предлог. Вероватно је излишно убеђивати Спортинг да би му таква „реприза” била од користи.

Ове године 4. септембар пада у четвртак, што је погодно за ревијалну утакмицу. Да би била светски спектакл неопходно је да по медијском пољу заоре нека утицајна светска редакција.

По правди то право припада „Екипу”, јер је на његовим ступцима, 16. децембра 1954, текстом Габријела Аноа под насловом „Предлажемо фудбалски куп Европе”, све и почело. На лавовске заслуге париског спортског листа за настанак Купа европских шампиона не треба да се таложи заборав. Он заслужује да му се пред целим светом ода искрена благодарност што је подарио човечанству такмичење, које је пресађено у све спортове и одлично се примило на свим континентима!

Партизан и за то име човека, који може беспрекорно да одигра главну улогу. То је Иван Ћурковић, јер је изузетно цењен у Француској. Самом „Екипу” би несумњиво годило да медијски води догађај којим се слави његово визионарство.

Да би тај празник био општеевропски у то коло морало би да се ухвати више играча. Са само два клуба и организатором Куп европских шампиона би 1955. био мртворођенче. Зато би могла да се приреди парада на стадиону уочи утакмице, на којој би делегације клубова покретача првог Купа шампиона, побрале аплаузе захвалности данашњих генерација. Њихови председници би у кругу на центру додавањем лопте један другоме симболично показали да је тај подухват успео, јер  је био заједничко дело.

За разлику од тог доба, када је свако свој сан могао да проба да претвори у јаву, то је одавно немогуће без Уефе. Тај сада свемоћни џин у то доба (основан 1954) још је ходао у дубаку. Истина, у бебећем узрасту и није могла богзна колико да помогне „Екипу” и клубовима, који су отпловили у непознато, али није ни одмогла. Штавише, већ у првој сезони је схватила каква је то посластица, па је преузела Куп европских шампиона. Уз њега је одрасла, а он је под њеним старатељством засијао као фудбалско сунце.

Свечана утакмица Партизана и Спортинга не би оправдала своју сврху, ако би била као и све друге, ако би се играло на резултат. Она треба да буде савремени филм о старом атрактивном фудбалу, у коме се умире у лепоти, који ће да прикаже све оно због чега је та игра постала општедруштвено ремек-дело, са кога, данас, све више отпадају његови барокни украси, због којих је прирасла за срце свима од санкилота до крунисаних глава.

Ради веродостојности екипе би могле да играју у опреми која би била налик оној из 1955. За нас би било занимљиво да видимо Партизан у белим дресовима и плавим гаћама што је носио на првој утакмици у историји Купа шампиона. А ради неговања празника кад је рођен Куп шампиона београдски „црно-бели” и португалски „зелено-бели” би могли од 4. септембра сваке године да направе заједнички европски фудбалски празник.

Први „краљ стрелаца” и први пролаз даље

Први гол у Купу шампиона је дао фудбалер Спортинга Ким, а први „краљ стрелаца” је постао Милош Милутиновић. У Лисабону је постигао два  поготка (први дао више од једног гола на утакмици у том такмичењу), а са укупно осам погодака је завршио на челу листе стрелаца у првој сезони Купа шампина.

Партизан је и први клуб, који се квалификовао даље. У реваншу, 12. октобра 1955, на стадиону ЈНА, „парни ваљак” је прегазио „лавове” с 5:2 (Милутиновић четвороструки стрелац) и прошао даље. Истог дана су у четвртфинале ушли и Реал (5:0 против Сервета после 2:0 у Женеви), Хибернијан (1:1, што му је било довољно после победе с 4:0 у Есену над Рот-вајсом) и Ђургарден (4:1 у Варшави против Гвардије, у првој утакмици 0:0), али Београд је први поздравио четвртфиналисту. У нашем главном граду је утакмица почела у 15 ч, у Мадриду у 16,30, у Варшави у 20, а у Единбургу у 20,15.

Ко су били првоборци

Од 16 „првобораца” у првом Купу шампиона мање од половине су били прваци те године!? Националну круну су имали Реал (Шпанија), Милан (Италија), Андерлехт (Белгија), Ремс (Француска), Рот-вајс (Западна Немачка), Ђургарден (Шведска) и Архус (Данска). Партизан и Спортинг су позвани, иако нису 1955. освојили прво место у својим лигама, као и Рапид (Аустрија), Вереш лобого (данашњи МТК, Мађарска), Сервет (Швајцарска), ПСВ (Холандија), Хибернијан (Шкотска), сада покојна Гвардија (Пољска) и Сарбрикен (Немачка, а тада Сарска Област, самостална до 1957).

Сведочење оснивача

Представници позваних клубова су се окупили у главном граду Француске, где је почетком априла 1955. основан Куп европских шампиона. Партизан је заступао потпредседник клуба Вујица Гајиновић, чије је сведочење, по повратку, објавио „Спорт”:

„Првобитне пропозиције су сасвим измењене, нарочито што се тиче финансијских аранжмана. Свака екипа убираће приход на свом терену, док ће се после сваке друге утакмице уплаћивати у заједнички фонд по 70.000 француских франака. Формиран је посебан организациони комитет. Сачињавају га представници Француске, Мађарске, Енглеске, Шпаније, Швајцарске, Немачке и Сара. За претседника је изабран претставник Француске, а за потпретседнике Мађар и претседник клуба Реал из Мадрида. Овај комитет руководиће такмичењем. Он је одредио парове за прво коло по слободној оцени, док ће се противници за следеће коло одређивати жребом. Организациони комитет обратиће се заинтересованим федерацијама са тражењем да у купу идуће године учествују државни прваци дотичних земаља. Уколико се не добије ова сагласност од националних савеза, и идуће године извршиће се слободан избор екипа као што је учињено и за прво такмичење.”

Гајиновић је открио да ће само прво финале да се одигра у Паризу, мада је првобитно било предвиђено да се тамо сваке године решава о прваку Европе. Уместо тога је усвојено да завршни меч буде у граду из кога је прошлогодишњи победник (пошто је 1956. тријумфовао Реал 1957. је домаћин био Мадрид, али је после тога то правило промењено). У случају нерешеног исхода после два утакмице трећа би се играла на неутралном терену (то се није десило у првој сезони).

„Политика“ је 4. априла 1955. објавила агенцијску вест с паровима осмине финала послату претходног дана из Париза:

– Организациона комисија „Европског купа за фудбалске клубове” који је основан прекјуче у Паризу, одлучила је да се у првом колу такмичења одрже ови сусрети: „Челзи” (Лондон) – „Ђургарден” (Стокхолм), „Реал” (Мадрид) – „Сервет” (Женева), „Партизан” (Београд) – „Спортинг” (Лисабон), „Ротвајс” (Есен) – „Хибернијанс” (Глазгов), „Хонвед” (Будимпешта) – „Андерлехт” (Брисел), „Ремс” (Ремс) – „Болд клуб” (Копенхаген), „Рапид” (Беч) – „Холанд спорт” (Амстердам) и „Милан” (Милано) – „Сарбрикен” (Сарбрикен). Прво коло треба да се одигра између првог августа и 31 октобра ове године.”

Међутим, неки клубови су отказали. Челзи се повукао, иако је одиграо прву утакмицу!? Енглески савез му није дао одобрење под образложењем да би тиме било поремећено одвијање такмичења у енглеској лиги. Његово место је додељено пољској Гвардији. Хонвед, Болд клуб и Холанд спорт су отказали, а заменили су их њихови земљаци (Вереш лобого, Архус и ПСВ).