Кад менаџер игра против свог пулена

Од нашег специјалног извештача
Скопље, 6. децембра – Татјана Медвед (34) познато је име у свету рукомета. У овом спорту је безмало две и по деценије. Од почетака у новосадском Железничару где је са 12 година направила прве рукометне кораке па све до данас прошла је у рукомету сито и решето и на репрезентативном и на клупском плану.

За репрезентацију наше земље дебитовала је 1991, а једину медаљу освојила је на Светском првенству у Италији 2001. када је тадашња Југославија у мечу за треће место победила Данску. Тада је почео ход по мукама нашег женског рукомета који је из године у годину доживљавао све саме неуспехе на међународној сцени. Татјана Медвед је увек посебно осетљива када се помене репрезентација чије је боје бранила на четири велика такмичења – светским првенствима у Италији 2001. (треће место) и Хрватској 2003. (9) и европским првенствима у Данској 2002. (6) и Шведској 2006. (12).

– Моја генерација није имала среће. Заиста је тужно кроз шта смо све прошле. Када смо прелазиле из кадетске у јуниорску категорију уведене су нам санкције због који смо пропустиле неколико важних такмичења. С друге стране око и у самој сениорској репрезентацији после „бронзе“ у Италији завладала је нека одвратна атмосфера. Тадашња репрезентација имала је све услове да загосподари светским рукометом. Међутим, много недефинисаних ствари унутар самог Савеза, али и међуљудски односи у самој екипи, који нису били на највишем нивоу, допринели су да после 2001. кренемо да падамо. Једноставно, екипа је била растрзана неким стварима ван самог паркета што је и довело до нарушивања атмосфере. Због тога остаје вечна жал што тадашња екипа, која је на папиру важила за једну од најбољих у свету, није остварила ни делић онога што је и реално могла – са сетом говори Татјана Медвед која се после двогодишње паузе вратила у државни тим.

Било је то уочи квалификација за шампионат у Македонији.

– Нисам много размишљала када ме је Динчић позвао, јер сматрам да је државни тим светиња, колико год то звучало као фраза. За клуб се игра због новца, а за репрезентацију од срца и без било каквих услова. Ко то не схвата није за репрезентацију. Динчић ми је крајње јасно и искрено објаснио шта од мене очекује, какви су циљеви и нисам се ниједног тренутка двоумила. Атмосфера око репрезентације и у њој је максимално позитивна. Враћен је култ репрезентације и управо због тога сам срећна што сам поново део државног тима.

Ако се изузме сезона 2003 / 2004, када је наступала за француски Мец, Татјана Медвед је последњу деценију провела у Шпанији где је више него успешно бранила боје Валенсије и Рибарохе. Ипак, на крају прошле сезоне ова Новосађанка је топлу Шпанију заменила хладном Данском. Позив да се у позним играчким годинама окуша у најјачој светској лиги прихватила је после дуже размишљања и до 2010. биће члан Архуса.

– Имала сам велики мотив да пређем у најјачу светску лигу, упркос позним играчким годинама. Томе је додатно допринело и то што у прошлој сезони Рибароха није остварила очекиване резултате и баш у тренутку малог разочарања стигао је позив из Данске и то из клуба који ми по свему одговара. Тренер је одличан стручњак Арвидсон, у екипи нема звезди, а поред мене у прелазном року стигле су одличани голман Мортесен и крило Туреј. Данска лига је изузетно јака и уједначена. Архус је прошле године био осми а ове му је циљ да оде корак даље и да се нађе у самој завршници где у плеј-оф улази шест најбољих. Добро нам је кренуло и ево јесењи део сезоне смо завршили на трећем месту чиме смо, за сада, премашиле очекивања.

Врсни бек каже да ће после истека двогодишњег уговора с Архусом и дефинитивно ставити тачку на играчку каријеру. Иако већ дуго игра на одличном нивоу сматра да долази време млађих.

– Имала сам огромну срећу да ме је током каријере служило здравље и то је умногоме допринело да не падам у игри. Међутим, дође време када осетиш да више ниси као пре. Свакако да сада не могу да играм као с 25 година али то може да се надокнади искуством и пожртвовањем. Ипак, мислим да би после ове две године у Архусу све било исфорсирано. Поготово што желим да се посветим и другим стварима.

Занимљиво је да је упоредо с играчком каријером Татјана се последњих година посветила и менаџерском послу у који је како је рекла упливала сасвим случајно. То ће јој уједно бити и главна преокупација по завршетку играчке каријере:

– Све је кренуло сасвим банално. Позвала ме је једна пријатељица да јој помогнем у налажењу ангажмана. Преко неких својих „веза” успела сам да јој пронађем одговарајући клуб и тако је све почело. Одмах сам схватила да ми лежи овај посао и данас имам агенцију која се тиме бави.

Медведова посебно истиче да је срећна што је успела да потпуно одвоји посао менаџера од оног који обавља на паркету.

– Дешавало се да у својству менаџера преговарам с неким клубом против којег сутра играм утакмицу. Међутим, јасно сам ставила до знања свима да ове две ствари не могу да се преплићу, тако да ме сви у канцеларији доживљавају као менаџера, а на паркету само као играча – каже Татјана и додаје да је најгора када преговара за себе. – Некако се на крају увек испостави да за себе не склопим баш најбољи уговор.

На Европском првенству у Македонији има неколико играчица које заступа Татјана Медвед. Једна од њих је и Хрватица Маида Арсланагић против које се борила у првом колу „Д” групе.

– На утакмици неколико пута сам изузетно оштро ушла у дуел управо са Маидом која ми је после меча пришла и у шали рекла да јој као њен менаџер дугујем две масаже – каже на крају Татјана Медвед.

-----------------------------------------------------------

Од Железничара до Архуса

Татјана Медвед је рођена 13. марта 1974. у Новом Саду. Рукомет је почела да тренира с осам година у Железничару. После 12 година проведених у овом клубу у којем је у први тим ушла већ с 13 година, 1990. прешла је у Вождовац. У овом београдском клубу провела је четири сезоне, а после три месеца у Радничком 1994. отишла је у иностранство. Прва одредница био јој је шпански Еибар. После годину дана печалбе вратила се у земљу где је две године бранила боје Сомбора. Од 1997. до 1999. играла је за македонски Кометал с којим је освојила две „дупле круне”. Од 1999. до 2003. бранила је боје Валенсије с којом је освојила Куп купова (2000), четири првенства, три Купа и четири Суперкупа Шпаније. За Валенсију играла је и финале Лиге шампиона 2003. а сезону 2003 / 2004. играла је за француски Мец с којим је постала шампион Француске, а потом се на три године вратила у Валенсију, али у Рибароху. С овим клубом освојила је два првенства и Купа и један Суперкуп Шпаније. Недавно је појачала је редове данског Архуса с којим је потписала уговор до 2010.

За нашу репрезентацију дебитовала је 1991, а освојила је „бронзу” на Светском првенству у Италији 2001. Удата је за Григора Медведа с којим је у браку од 8. јуна 1996. Иначе, Татјана је кћерка једног од наших најбољих судија Стеве Попова.