Лекари као рудари

Око 40.000 пацијената који станују у околини Лабудовог брда већ три деценије помоћ медицинара траже у привременом објекту, намењеном за изградњу гаражног простора. У овом сутерену на великом платоу, који се налази између солитера у Улици Једанаесте крајишке дивизије, лекари и медицинско особље раде у тешким условима у здравственој станици која није намењена за ову сврху. Упркос напорима руководства ове куће да амбуланту улепшају кречењем и уређивањем ординација, убацивањем клима-уређаја и компјутера, ова здравствена установа и даље подсећа на много тога, осим на место где треба доћи за лекарску помоћ.

Према речима др Мире Паунковић, стоматолога ове амбуланте, која припада Дому здравља "Раковица", ради се у ординацијама у које не допире дневна светлост, а у некима не постоји могућност ни да се прозори отворе.

– Ми имамо материјала за рад, али нам је опрема лоша и често ме је срамота од пацијената када машина почне да тутњи. Када падне киша, у мојој ординацији цури вода, као и у чекаоници испред лабораторије. Стављамо крпе да покупимо воду, али се под подиже. И у лекарској соби је велика влага – истакла је др Паунковић и додала да је проблем и то што је објекат ноћу необезбеђен и да је неколико пута обијен.

У углу ходника здравствене станице налазе се ормари, полице и друге ствари које не служе никаквој сврси, али које годинама нико није избацио. Гипсане плафонске плоче на више места недостају, а понегде и прокишњавају чим падне која кап кише. Запослени објашњавају да пацијенти долазе и одлазе, али да они из дана у дан морају да се суочавају са влагом и прокишњавањем.

– Проблем је што један лекар има по 60 пацијената и што морам да чекам два дана да бих добио број и стекао услов да будем прегледан. Ево, већ други дан се враћам кући непрегледан. Планирам да ујутру у 7 сати дођем и чекам. Пацијенти морају да се расподеле на више локација, а на Видиковцу је неопходно отварање још једне амбуланте – каже пацијент Расим Таири.

Са њим је сагласан и пацијент Жарко Шолајић, који сматра да би требало увести компјутерски систем који би смањио гужве, али да је основно решење изградња савремене здравствене установе.

– Својим послом смо задовољне, али амбијентом и овим подрумским просторијама нисмо. Чуле смо да је ово раније било склониште – објасниле су др Лидија Савић и др Јелена Ђуричин.

Др Зорица Јовановић, директорка Дома здравља "Раковица", каже да је у јулу 1999. године овај објекат био затворен и да су га они преуредили и модернизовали. Уколико је за утеху пацијентима, сада барем ве-цеи раде.

– Урадили смо све што смо могли да га улепшамо. Ниједна инспекција нам није нашла замерку. Раније је на 16 места лила вода, па смо уредили кров, окречили и заменили подове. Јесте тешко, али је за пример како може да изгледа овакав простор. И фасаду смо средили, али су је деца одмах ишарала спрејевима. Трудимо се да учинимо све да се сазида нови објекат – сматра др Јовановић.