Динарска штедња исплативија од девизне

Крајем 2024. године динарска штедња становништва достигла је највиши ниво и износила је 191,2 милијарде динара, објавила је данас Народна банка Србије (НБС) и навела да је током прошле године штедња у домаћој валути остварила рекордни годишњи раст од 53,3 милијарде динара, што је повећање од 38,6 одсто.

Из НБС су оценили да је, и поред и даље присутних глобалних неизвесности, динарска штедња становништва наставила да расте у другом делу 2024. године, за 30,1 милијарду динара или 18,7 одсто, у условима добрих макроекономских показатеља, пре свега, финансијске стабилности и стабилности курса динара према евру.

Када је реч о исплативости штедње, навели су да је динарска штедња у протеклих 12 година била исплативија од девизне штедње, како у кратком, тако и у дугом року, што је потврдила најновија полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње, урађена за период од децембра 2012. до децембра 2024. године.

Већој исплативости штедње у домаћој валути у односу на штедњу у еврима, осим виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15 одсто, допринела је достигнута и одржана макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама, посебно у условима глобалних криза, када су одмерене и правовремене мере монетарне и фискалне политике одиграле кључну улогу.

Штедња у домаћој валути у последњих 12 година је повећана скоро 11 пута. Бржи раст динарске штедње у односу на девизну довео је до раста њеног учешћа у укупној штедњи са 1,87 одсто у децембру 2012. године на 9,60 одсто у децембру 2024. године. Када се посматра структура динарске штедње у другој половини прошле године, види се да је раст најизраженији код штедних улога рочности од шест до 12 месеци, 22,5 милијарди динара, који су и најзаступљенији у штедњи и износе 53,7 одсто. Умереније повећање бележи се код штедње рочности од три до шест месеци, 8,6 милијарди динара и код штедње по виђењу, 6,3 милијарде динара, док је штедња рочности од једне до две године смањена и то за 9,1 милијарду динара, а део овог смањења, како су навели из НБС, дугује се календарском ефекту преступне 2024. године.

Просечан износ динарске штедње по партији крајем 2024. године износио је 192.000 динара. Што се тиче девизне штедње, она је у протеклих 12 година скоро удвостручена, и то са 8,3 милијарде евра у децембру 2012. године на 15,4 милијарде евра у децембру прошле године.

Раст девизне штедње у другом делу 2024. године износио је 416,5 милиона евра или 2,78 одсто и резултат је у највећој мери знатнијег орочавања девизних средстава на рок од шест до 12 месеци, 582,1 милион евра. Повећање је забележила и штедња на рок од три до шест месеци која је износила 338 милиона евра и штедња по виђењу у износу од 278,1 милион евра, док је код девизне штедње орочене на рок од једне до две године остварен пад и то за 709,4 милиона евра, делом због календарског ефекта преступне 2024. године, што је случај и код динарске штедње, као и код штедње орочене на рок од две до пет година, 116,0 милиона евра.

Просечан износ девизне штедње по партији крајем 2024. године износио је 3.605 евра. Из НБС су истакли да је лане очувана стабилност курса динара према евру и да је централна банка интервенисала на девизном тржишту нето куповином 2,7 милијарди евра и тако допринела расту девизних резерви на ниво од 29,3 милијарде евра крајем децембра, што је њихов највећи ниво од 2000. године. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима је од почетка примене стратегије за решавање питања проблематичних кредита значајно смањено и у новембру 2024. године износило 2,7 одсто.

Резултати анализе о већој исплативост динарске у односу на девизну штедњу су показали да је сагледавањем исплативости штедње орочене на годину дана, од децембра 2012. која је реорочавана у периоду од 12 година, утврђено да би штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у децембру 2024. године, добио скоро 48.000 динара, дакле више од 400 евра, што је више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења.

Такође, и динарска штедња орочена на годину дана, која није занављана, била је исплативија од штедње исте рочности у еврима у готово свим посматраним годишњим потпериодима, односно више од 98 одсто. Штедиша који је од децембра 2023. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у децембру 2024. преко 2.200 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима. И динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у више од 90 одсто посматраних потпериода, а штедња орочена на две године у свим посматраним потпериодима.