Да ли сви пу­те­ви во­де у Ри­јад

Бо­шко Јак­шић

Са­у­диј­ски пре­сто­ло­на­след­ник принц Му­ха­мед бин Сал­ман је као до­ма­ћин су­сре­та ше­фо­ва аме­рич­ке и ру­ске ди­пло­ма­ти­је на­гло ка­та­пул­ти­ран у вр­хо­ве свет­ске ди­пло­ма­ти­је, а да ли услу­ге до­бре во­ље око ми­ра у Укра­ји­ни во­де уда­ља­ва­њу од Аме­ри­ке ка­да се пре­ђе на те­рен по­сти­за­ње трај­ног ми­ра на Бли­ском ис­то­ку?

Ри­јад уме­шно на­пла­ћу­је по­ве­ре­ње ко­је је сте­као не­у­трал­ним ста­вом пре­ма ра­ту на ис­то­ку Евро­пе. Принц Сал­ман био је пр­ви стра­ни др­жав­ник ко­га је До­налд Трамп у ја­ну­а­ру по­звао по по­врат­ку у Бе­лу ку­ћу, а 2023. је уго­стио Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на у вре­ме док је та­да­шња аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја же­сто­ко ло­би­ра­ла про­тив ру­ског пред­сед­ни­ка.

Сви пу­те­ви во­де за Ри­јад, мо­гло би да се за­кљу­чи по­сле раз­го­во­ра др­жав­ног се­кре­та­ра Мар­ка Ру­би­ја и ше­фа ру­ске ди­пло­ма­ти­је Сер­ге­ја Ла­вро­ва, ко­ји су до­го­ва­ра­ли ско­ри са­мит Трам­па и Пу­ти­на од ко­га се оче­ку­је да ис­цр­та но­ву без­бед­но­сну ар­хи­тек­ту­ру Евро­пе. То­ли­ко о уло­зи Са­у­ди­ја­ца око Укра­ји­не. На дру­гим фрон­то­ви­ма, принц по­знат по ини­ци­ја­ли­ма МБС, та­ко­ђе је ак­ти­ван, али ни­је увек са­гла­сан са Трам­по­вом ад­ми­ни­стра­ци­јом.

Ру­био је оти­шао за Изра­ел где је пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху оду­ше­вљен Трам­по­вим кон­тро­верз­ним пла­ном да Аме­ри­кан­ци „пре­у­зму” по­јас Га­зе, „при­вре­ме­но” исе­ле Па­ле­стин­це, а у ме­ђу­вре­ме­ну са­да­шњу апо­ка­лип­су пре­тво­ре у лук­су­зну „ри­ви­је­ру Ме­ди­те­ра­на”.

Ри­јад је уз ак­тив­ну по­др­шку Аме­ри­ке био на пу­ту да нор­ма­ли­зу­је од­но­се са Изра­е­лом, али је про­је­кат за­мр­знут због ра­та у Га­зи и гла­сних прин­че­вих оп­ту­жби Изра­е­ла за ге­но­цид. По­сле при­мир­ја, Трамп је ак­ту­е­ли­зо­вао про­ши­ре­ње сво­јих Авра­мо­вих спо­ра­зу­ма – ус­по­ста­вља­ње ди­пло­мат­ских од­но­са Изра­е­ла и че­ти­ри арап­ске зе­мље 2020.

Трамп, Не­тан­ја­ху и принц Сал­ман же­ле нор­ма­ли­за­ци­ју, али прет­ход­но не­ке ва­жне ства­ри мо­ра­ју да бу­ду раш­чи­шће­не. Са­у­ди­јац је оштро про­тив би­ло ка­квог ра­се­ља­ва­ња. Пр­во је као пред­у­слов зах­те­вао да се Изра­ел са­гла­си са отва­ра­њем пу­та ка па­ле­стин­ској др­жав­но­сти, а по­сле пла­на о „ри­ви­је­ри” је са­оп­штио да ће нор­ма­ли­за­ци­је би­ти тек по­сле фор­ми­ра­ња др­жа­ве Па­ле­сти­не.

Изра­е­лац то упор­но од­би­ја и, мак­си­мал­но ири­ти­ра­ју­ћи Ри­јад, пред­ла­же да па­ле­стин­ска др­жа­ва бу­де фор­ми­ра­на на са­у­диј­ској те­ри­то­ри­ји. Аме­ри­ка­нац је не­де­фи­ни­сан и ка­же да уме­сто ре­ше­ње по фор­му­ли две др­жа­ве има не­ке „но­ве иде­је”.

У ме­ђу­вре­ме­ну спла­шња­ва ен­ту­зи­ја­зам око пла­на аме­рич­ког пре­у­зи­ма­ња Га­зе. Ре­пу­бли­кан­ски се­на­тор Линд­зи Гре­јам је у Изра­е­лу из­ја­вио да за та­ко не­што по­сто­ји „ве­о­ма ма­ло апе­ти­та”, док је се­на­тор де­мо­кра­та Ри­чард Блу­мен­тал ре­као да је од јор­дан­ског кра­ља Аб­ду­ла­ха Дру­гог чуо да Ара­пи има­ју план нор­ма­ли­за­ци­је са Изра­е­лом, оства­ри­ва­ње па­ле­стин­ских пра­ва на са­мо­о­пре­де­ље­ње и за ши­ре­ње спо­ра­зу­ма о ре­ги­о­нал­ној без­бед­но­сти са Изра­е­лом.

Ру­био је у Изра­е­лу бра­нио Трам­пов план, али је у ра­ни­јим ин­тер­вју­и­ма ре­као да уко­ли­ко не бу­де по­др­шке Ара­па, оче­ку­је њи­хов пред­лог. „Не­ко мо­ра да им се су­прот­ста­ви (Ха­ма­су). То не­ће би­ти аме­рич­ки вој­ни­ци, а ако зе­мље ре­ги­о­на не мо­гу да осми­сле мир, он­да ће то мо­ра­ти да бу­де Изра­ел.”

Са­у­диј­ци су су­тра до­ма­ћи­ни арап­ског са­ми­та ко­ји ће се ба­ви­ти пи­та­њи­ма по­сле­рат­не бу­дућ­но­сти Га­зе, али је­дин­ства не­ма. Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти, не­ка­да нај­бли­жи са­ве­зник Ри­ја­да у За­ли­ву и пот­пи­сни­ци Авра­мо­вих спо­ра­зу­ма, по­др­жа­ва­ју Трам­пов план ко­ји „не­ма ал­тер­на­ти­ву”, ка­ко је из­ја­вио ам­ба­са­дор УАЕ у Ва­шинг­то­ну.

Где је ту ме­сто прин­ца Сал­ма­на ко­ји је имао ве­о­ма бли­ске од­но­се са Трам­пом у вре­ме пр­вог ман­да­та? Оства­рио је при­ја­тељ­ство са ње­го­вим зе­том Џа­ре­дом Ку­шне­ром и ин­ве­сти­рао у ње­го­ву ком­па­ни­ју. Ку­шнер је и пре Трам­па лан­си­рао иде­ју о при­сил­ном ра­се­ља­ва­њу Па­ле­сти­на­ца.

Ана­ли­ти­ча­ри­ма оста­је да по­ку­ша­ју да де­ши­фру­ју ко­ли­ко је МБС-ова ре­то­ри­ка у функ­ци­ји упо­тре­бе за са­у­диј­ску јав­ност ве­о­ма на­кло­ње­ну Па­ле­стин­ци­ма, а ко­ли­ко за ја­ча­ње ње­го­ве пре­го­ва­рач­ке по­зи­ци­је. Као мо­гу­ћа по­твр­да аме­рич­ко-са­у­диј­ског за­хла­ђе­ња ко­ри­сти се не­у­о­би­ча­је­но крат­ко са­оп­ште­ње по­сле пре­сто­ло­на­след­ни­ко­вог су­сре­та са се­кре­та­ром Ру­би­јом. Стејт де­парт­мент уоп­ште не по­ми­ње по­сред­нич­ку уло­гу Ри­ја­да пре­ма Мо­скви, ни­ти па­ле­стин­ски на­род. Са­у­диј­ци су пре­не­ли са­свим кра­так ви­део.

Сти­че се ути­сак да је Трам­по­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја не­за­до­вољ­на Са­у­диј­ци­ма на ви­ше фрон­то­ва. Кра­ље­ви­на је про­шлог ме­се­ца иг­но­ри­са­ла аме­рич­ки зах­тев да по­ве­ћа про­из­вод­њу наф­те. Још озбиљ­ни­је де­лу­је од­лу­ка Ри­ја­да да, по­сле из­вла­че­ња из ра­та у Је­ме­ну и окре­та­ња ми­ров­ним пре­го­во­ри­ма, спре­чи Аме­ри­кан­це да из ба­зе на са­у­диј­ској те­ри­то­ри­ји га­ђа­ју ци­ље­ве по­бу­ње­нич­ких Ху­та.

Трамп је у ја­ну­а­ру Ху­те ста­вио на ли­сту те­ро­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја због на­па­да на тр­го­вач­ко бро­до­вље по Цр­ве­ном мо­ру и та­ко по­др­жао зах­те­ве Изра­е­ла ко­ји на­ста­вља да га­ђа ци­ље­ве по Је­ме­ну, а исто­вре­ме­но оче­ку­је аме­рич­ку по­др­шку за удар на иран­ска ну­кле­ар­на по­стро­је­ња.

Са­у­диј­ска Ара­би­ја је 2018. по­др­жа­ла Трам­по­ву од­лу­ку да јед­но­стра­но на­пу­сти ну­кле­ар­ни спо­ра­зум са Ира­ном, али је пре две го­ди­не, уз по­сре­до­ва­ње Ки­не, нор­ма­ли­зо­ва­ла од­но­се са Те­хе­ра­ном. Ри­јад се осла­ња на ди­пло­ма­ти­ју и не по­ка­зу­је же­љу да сле­ди ми­ли­тант­не ам­би­ци­је Изра­е­ла ко­ји и да­ље има без­ре­зер­вну по­др­шку Ва­шинг­то­на. Пу­ко­ти­не у аме­рич­ко-са­у­диј­ским од­но­си­ма из­би­ле су на по­вр­ши­ну.