Реизбор није по Уставу

Савет за борбу против корупције упутио је писмо председнику владе, министарству правде, председници Народне скупштине и свим посланичким групама у Скупштини, као и председнику Републике, с предлогом да се правосудни закони повуку из Скупштине, како би се у поновном поступку доследно спровела прописана процедура за њихово доношење.

Јавне расправе није било, неопходна стручна мишљења нису прибављена, а и други пропусти, указују да је повлачење закона из процедуре најбоље решење.Чињеница да највише инстанце правосудне власти и Друштво судија Србије изражавају озбиљне резерве према предложеним решењима, за сваку одговорну извршну власт био би довољан разлог да застане с поступком доношења ових закона. Мора се постићи баланс између нужности да се што пре донесу реформски закони и квалитета предложених закона, што су релевантне институције сугерисале министарству правде.

Пропуштено време сада се не може надокнадити скраћеним поступцима. Напротив, кршење прописаних процедура у поступку доношења закона доводи до мањкавих решења, а најозбиљнија последица ће бити да нећемо добити независно, ефикасно и компетентно правосуђе. Све ово указује на потребу повлачења правосудних закона из скупштинске процедуре и организовања јавне расправе чији је циљ стварање услова за усвајање правосудних закона који би били подржани од домаће стручне јавности и у складу с међународним препорукама и стандардима.

Пре неколико дана достављена нам је Декларација Консултативног већа европских судија, тела Савета Европе које дефинише европске стандарде. Веће је разматрало проблем општег реизбора судија у Србији и закључило да је сталност судијске функције „основно начело независности судства“, да усвајањем новог Устава није дошло до прекида правног и политичког континуитета, те да члан 7 Уставног закона треба тумачити у складу с начелом непреместивости и сталности судијске функције (гарантованим како претходним, тако и садашњим Уставом). Веће је изразилозабринутост тиме што предлог Закона о судијама, који јасно утврђује престанак судијске дужности судијама које већ имају сталност функције, угрожава независност судства и затражилоје састанак да би се ово питање детаљније размотрило.

Према томе, несумњиво је да кључно „реформско“ решење - општи реизбор судија - није у складу са стандардима ЕУ.

Венецијанска комисија, тело Савета Европе надлежно да оцени усклађеност закона државе чланице са европским стандардима, понудила је средином октобра мишљење о законима који јој, у садашњем облику, раније нису били доступни. Влада, међутим, није одговорила на такву понуду, нити на обраћање специјалног известиоца Уједињених нација за оцену независности правосуђа у државама чланицама УН.

Професори уставног права јавно закључују да се омогућава политизација судства и недопустив уплив политике прелазним и завршним одредбама Закона о Високом савету судства и Закона о судијама, јер неуставни реизбор прекида сталност судијске функције, што је у нескладу са европским стандардима. Истог мишљењаје иВрховни суд, његова председница, која је и председница Високог савета правосуђа, као и Скупштина Друштва судија.

У време највеће снаге Милошевићевог режима, 1996.године,део судијачија је професија деценијама пре тога била једна од најцењенијих, а од деведесетих до сада била урушавана, јавно се супротставиоизборној крађи и политичкој манипулацији. Због тога им је годинама било онемогућавано право на струковно окупљање, а неколико десетина њих је зато било и разрешено до 2000. године. Њихову позитивну улогу истиче иминистарство правде када уверава јавност у квалитет предложених закона иобјашњава да их је радило са Друштвом судија, усвајајућињегове значајне предлоге. Савет Европе и Европска комисија имају редовне контакте са Друштвом судија и пажљиво разматрају и узимају у обзир његовеставове, док је ОЕБС доделио председници тог удружења признање за ,,личност 2007. године” у области владавине права у Србији. Очигледно је да судије нису кочничари реформе и да су препознати као реформски фактор.

Зашто се онда политичари који одлучују о судбини Србије упорно оглушују о ове аргументе?

Осам пропуштених година у реформи правосуђа нису разлог да се не одвојинеколико месеци за јавну расправу о предложеним законским решењима и пронађу боља, уставна и у складу с европским стандардима. Шта још требаполитичарима да би уочили проблем? Да ли се надају да могу да нас убеде да придруживање Европи захтева непоштовање Устава и европских стандарда?

председница Савета за борбу против корупције