Reizbor nije po Ustavu

Savet za borbu protiv korupcije uputio je pismo predsedniku vlade, ministarstvu pravde, predsednici Narodne skupštine i svim poslaničkim grupama u Skupštini, kao i predsedniku Republike, s predlogom da se pravosudni zakoni povuku iz Skupštine, kako bi se u ponovnom postupku dosledno sprovela propisana procedura za njihovo donošenje.

Javne rasprave nije bilo, neophodna stručna mišljenja nisu pribavljena, a i drugi propusti, ukazuju da je povlačenje zakona iz procedure najbolje rešenje.Činjenica da najviše instance pravosudne vlasti i Društvo sudija Srbije izražavaju ozbiljne rezerve prema predloženim rešenjima, za svaku odgovornu izvršnu vlast bio bi dovoljan razlog da zastane s postupkom donošenja ovih zakona. Mora se postići balans između nužnosti da se što pre donesu reformski zakoni i kvaliteta predloženih zakona, što su relevantne institucije sugerisale ministarstvu pravde.

Propušteno vreme sada se ne može nadoknaditi skraćenim postupcima. Naprotiv, kršenje propisanih procedura u postupku donošenja zakona dovodi do manjkavih rešenja, a najozbiljnija posledica će biti da nećemo dobiti nezavisno, efikasno i kompetentno pravosuđe. Sve ovo ukazuje na potrebu povlačenja pravosudnih zakona iz skupštinske procedure i organizovanja javne rasprave čiji je cilj stvaranje uslova za usvajanje pravosudnih zakona koji bi bili podržani od domaće stručne javnosti i u skladu s međunarodnim preporukama i standardima.

Pre nekoliko dana dostavljena nam je Deklaracija Konsultativnog veća evropskih sudija, tela Saveta Evrope koje definiše evropske standarde. Veće je razmatralo problem opšteg reizbora sudija u Srbiji i zaključilo da je stalnost sudijske funkcije „osnovno načelo nezavisnosti sudstva“, da usvajanjem novog Ustava nije došlo do prekida pravnog i političkog kontinuiteta, te da član 7 Ustavnog zakona treba tumačiti u skladu s načelom nepremestivosti i stalnosti sudijske funkcije (garantovanim kako prethodnim, tako i sadašnjim Ustavom). Veće je izrazilozabrinutost time što predlog Zakona o sudijama, koji jasno utvrđuje prestanak sudijske dužnosti sudijama koje već imaju stalnost funkcije, ugrožava nezavisnost sudstva i zatražiloje sastanak da bi se ovo pitanje detaljnije razmotrilo.

Prema tome, nesumnjivo je da ključno „reformsko“ rešenje - opšti reizbor sudija - nije u skladu sa standardima EU.

Venecijanska komisija, telo Saveta Evrope nadležno da oceni usklađenost zakona države članice sa evropskim standardima, ponudila je sredinom oktobra mišljenje o zakonima koji joj, u sadašnjem obliku, ranije nisu bili dostupni. Vlada, međutim, nije odgovorila na takvu ponudu, niti na obraćanje specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za ocenu nezavisnosti pravosuđa u državama članicama UN.

Profesori ustavnog prava javno zaključuju da se omogućava politizacija sudstva i nedopustiv upliv politike prelaznim i završnim odredbama Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama, jer neustavni reizbor prekida stalnost sudijske funkcije, što je u neskladu sa evropskim standardima. Istog mišljenjaje iVrhovni sud, njegova predsednica, koja je i predsednica Visokog saveta pravosuđa, kao i Skupština Društva sudija.

U vreme najveće snage Miloševićevog režima, 1996.godine,deo sudijačija je profesija decenijama pre toga bila jedna od najcenjenijih, a od devedesetih do sada bila urušavana, javno se suprotstavioizbornoj krađi i političkoj manipulaciji. Zbog toga im je godinama bilo onemogućavano pravo na strukovno okupljanje, a nekoliko desetina njih je zato bilo i razrešeno do 2000. godine. Njihovu pozitivnu ulogu ističe iministarstvo pravde kada uverava javnost u kvalitet predloženih zakona iobjašnjava da ih je radilo sa Društvom sudija, usvajajućinjegove značajne predloge. Savet Evrope i Evropska komisija imaju redovne kontakte sa Društvom sudija i pažljivo razmatraju i uzimaju u obzir njegovestavove, dok je OEBS dodelio predsednici tog udruženja priznanje za ,,ličnost 2007. godine” u oblasti vladavine prava u Srbiji. Očigledno je da sudije nisu kočničari reforme i da su prepoznati kao reformski faktor.

Zašto se onda političari koji odlučuju o sudbini Srbije uporno oglušuju o ove argumente?

Osam propuštenih godina u reformi pravosuđa nisu razlog da se ne odvojinekoliko meseci za javnu raspravu o predloženim zakonskim rešenjima i pronađu bolja, ustavna i u skladu s evropskim standardima. Šta još trebapolitičarima da bi uočili problem? Da li se nadaju da mogu da nas ubede da pridruživanje Evropi zahteva nepoštovanje Ustava i evropskih standarda?

predsednica Saveta za borbu protiv korupcije