Квалитет супстанце зване рокенрол

„Канда, Коџа и Небојша” један је од састава који су своју каријеру започели у, може се рећи, можда најгорим временима за бављење културом. Током деведесетих, они су, попут својих музичких истомишљеника, покушали да унесу трунку ведрине и наде у суморна дешавања која су нас окруживала. И поред краћег прекида у раду од 2001. до 2003. године, ови музички ентузијасти настављају свој уметнички пут. Најновији албум назван „Девети живот” ту је да то и потврди. О бенду, самом албуму и сатисфакцији коју носи бављење рокенролом причали смо са певачем бенда Оливером Нектаријевићем.

На питање има ли симболике у наслову албума, „Девети живот”, Нектаријевић каже да она свакако постоји, али и додаје.

– Увек се око наслова песама и текстова консултујем са бендом, ако они сматрају да треба нешто да променим, ја то променим. Желео сам да наслов албума буде „Провиђење”, с обзиром на то да се одлично уклапа у омот албума са мачком. Ипак, сложио сам се да је наслов „Девети живот” лакши и логичнији за схватање, и некако делује комуникативније. Он не имплицира будућност, колико имплицира прошлост. Симболично, ако смо „потрошили” претходних осам, у овај „последњи” живот улазимо максимално озбиљно и мотивисано.

Оливер додаје да је му је врло драго због чињенице да много бендова њихове и сличне генерације, они који су управо почињали крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, и даље раде.

– Многи састави настали у то несрећно време доказују свој квалитет и данас, „Директори”, „Бјесови”, „Деца лоших музичара” и гомила других јако добрих група и данас трају, а то што се музиком и даље баве улива неку наду. То уједно показује и квалитет супстанце којом се они баве, а та супстанца је рокенрол. Он даје живот, улива снагу, диже дух, тера људе да истрају.

Упитан имају ли савремени медији способност да „примете” младе и перспективне бендове, Нектаријевић каже да та способност постоји, али да је све то негде на маргинама и да делује симболично.

– Сада је тренд благог форсирања гламура, а рокерол, сам по себи, не носи ту врсту гламура и можда зато није толико привлачан.

Певач ККН каже да не сматра да бенд представља мејнстрим данашње сцене.

– Треба бити реалан, то једноставно није тако, ни из једног угла посматрано. Ми нисмо мејнстрим састав. Ово је увек била средина, да кажемо, „култних” бендова, тај статус би нам можда више пријао. Када би било мало више позива, мало више наше активности на фестивалима то би нам одговарало. Мало нам фали да можемо да кажемо да смо задовољни интензитетом нашег рада. Доста водимо рачуна и о квалитету рада, у жељи да наша музика буде што боља.

С обзиром на велики број жанрова који утичу на то како овај састав звучи, питамо Нектаријевића у чему он налази инспирацију за музику и текстове који се могу чути на албумима „Канде, Коџе и Небојше”.

– То некако долази само од себе. Баш те сфере наших истраживања немају увек везе са свакодневним животом. У нашој музици не чујеш увек зреле људе који певају о проблемима који их муче, већ и дечаке које имају ту нит повезивања свакодневних ситуација са неким апстрактним и онда дође до неког споја. Наше песме могу да се разумеју, многи људи ми кажу да дођу до јасне слике кад повежу музику и текстове наших песама.

Једноставност спотова у којима ККН успеју да кажу пуно тога, како на енглеском, тако и на српском језику, једна је од карактеристика ове групе. Оливер поред последњег спота „Девети живот/чај”, затим „Најсветлији дан”, наводи и „Righteous” са албума „Become”.

– „Righteous” представља један од мојих омиљених спотова. У то време, крајем деведесетих година 20. века и самим почетком двехиљадите певао сам на енглеском, не знам, тако ми је било лакше... А после, вероватно захваљујући музичком сазревању, дошла је идеја да се направи што бољи, што савршенији текст на српском. То представља велики изазов. Ако се добро осмисли, текст направљен на српском језику веома је захвалан за рокенрол. Мислим да су многи добри бендови са ових простора прошли кроз ту фазу певања на енглеском, али с обзиром на велики потенцијал који нуди наш језик, ако постоји та посвећеност и таленат за поезију могу да се направе сјајни текстови и песме, песме изузетног квалитета.

На питање које елементе би требало да садржи, условно речено, „идеална” музика, популарни певач одговара да тако нешто практично не постоји.

– Сама песма, рок, уметност уопште, не може да буде савршена. Постићи савршенство, потпуно без патетике, немогуће је. У свему мора да постоји мала, али мала и дозирана нит патетике, несавршености.

Наш саговорник додаје да и сам слуша много тога од домаће и стране музике, и хвали младе саставе који данас раде, и то веома успешно.

– Иза већине данашњих младих бендова са ових простора не стоји само таленат и потенцијал, већ и конкретна дела. Многи од њих имају објављене албуме и добар су доказ да квалитетна музика у овој земљи има будућност.

Негде после Нове године, можда у фебруару, чланови састава ће кренути са свиркама и по другим градовима у унутрашњости, и земљама у окружењу.

– Ја сам лично био позитивно изненађен када сам сазнао како је овај албум добро стартовао, чак и без пуно рекламе. Долазе празници, сачекаћемо мало да овај албум заживи, па онда опет крећемо у акцију.

Адријан Чолаковић