Kvalitet supstance zvane rokenrol

„Kanda, Kodža i Nebojša” jedan je od sastava koji su svoju karijeru započeli u, može se reći, možda najgorim vremenima za bavljenje kulturom. Tokom devedesetih, oni su, poput svojih muzičkih istomišljenika, pokušali da unesu trunku vedrine i nade u sumorna dešavanja koja su nas okruživala. I pored kraćeg prekida u radu od 2001. do 2003. godine, ovi muzički entuzijasti nastavljaju svoj umetnički put. Najnoviji album nazvan „Deveti život” tu je da to i potvrdi. O bendu, samom albumu i satisfakciji koju nosi bavljenje rokenrolom pričali smo sa pevačem benda Oliverom Nektarijevićem.

Na pitanje ima li simbolike u naslovu albuma, „Deveti život”, Nektarijević kaže da ona svakako postoji, ali i dodaje.

– Uvek se oko naslova pesama i tekstova konsultujem sa bendom, ako oni smatraju da treba nešto da promenim, ja to promenim. Želeo sam da naslov albuma bude „Proviđenje”, s obzirom na to da se odlično uklapa u omot albuma sa mačkom. Ipak, složio sam se da je naslov „Deveti život” lakši i logičniji za shvatanje, i nekako deluje komunikativnije. On ne implicira budućnost, koliko implicira prošlost. Simbolično, ako smo „potrošili” prethodnih osam, u ovaj „poslednji” život ulazimo maksimalno ozbiljno i motivisano.

Oliver dodaje da je mu je vrlo drago zbog činjenice da mnogo bendova njihove i slične generacije, oni koji su upravo počinjali krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, i dalje rade.

– Mnogi sastavi nastali u to nesrećno vreme dokazuju svoj kvalitet i danas, „Direktori”, „Bjesovi”, „Deca loših muzičara” i gomila drugih jako dobrih grupa i danas traju, a to što se muzikom i dalje bave uliva neku nadu. To ujedno pokazuje i kvalitet supstance kojom se oni bave, a ta supstanca je rokenrol. On daje život, uliva snagu, diže duh, tera ljude da istraju.

Upitan imaju li savremeni mediji sposobnost da „primete” mlade i perspektivne bendove, Nektarijević kaže da ta sposobnost postoji, ali da je sve to negde na marginama i da deluje simbolično.

– Sada je trend blagog forsiranja glamura, a rokerol, sam po sebi, ne nosi tu vrstu glamura i možda zato nije toliko privlačan.

Pevač KKN kaže da ne smatra da bend predstavlja mejnstrim današnje scene.

– Treba biti realan, to jednostavno nije tako, ni iz jednog ugla posmatrano. Mi nismo mejnstrim sastav. Ovo je uvek bila sredina, da kažemo, „kultnih” bendova, taj status bi nam možda više prijao. Kada bi bilo malo više poziva, malo više naše aktivnosti na festivalima to bi nam odgovaralo. Malo nam fali da možemo da kažemo da smo zadovoljni intenzitetom našeg rada. Dosta vodimo računa i o kvalitetu rada, u želji da naša muzika bude što bolja.

S obzirom na veliki broj žanrova koji utiču na to kako ovaj sastav zvuči, pitamo Nektarijevića u čemu on nalazi inspiraciju za muziku i tekstove koji se mogu čuti na albumima „Kande, Kodže i Nebojše”.

– To nekako dolazi samo od sebe. Baš te sfere naših istraživanja nemaju uvek veze sa svakodnevnim životom. U našoj muzici ne čuješ uvek zrele ljude koji pevaju o problemima koji ih muče, već i dečake koje imaju tu nit povezivanja svakodnevnih situacija sa nekim apstraktnim i onda dođe do nekog spoja. Naše pesme mogu da se razumeju, mnogi ljudi mi kažu da dođu do jasne slike kad povežu muziku i tekstove naših pesama.

Jednostavnost spotova u kojima KKN uspeju da kažu puno toga, kako na engleskom, tako i na srpskom jeziku, jedna je od karakteristika ove grupe. Oliver pored poslednjeg spota „Deveti život/čaj”, zatim „Najsvetliji dan”, navodi i „Righteous” sa albuma „Become”.

– „Righteous” predstavlja jedan od mojih omiljenih spotova. U to vreme, krajem devedesetih godina 20. veka i samim početkom dvehiljadite pevao sam na engleskom, ne znam, tako mi je bilo lakše... A posle, verovatno zahvaljujući muzičkom sazrevanju, došla je ideja da se napravi što bolji, što savršeniji tekst na srpskom. To predstavlja veliki izazov. Ako se dobro osmisli, tekst napravljen na srpskom jeziku veoma je zahvalan za rokenrol. Mislim da su mnogi dobri bendovi sa ovih prostora prošli kroz tu fazu pevanja na engleskom, ali s obzirom na veliki potencijal koji nudi naš jezik, ako postoji ta posvećenost i talenat za poeziju mogu da se naprave sjajni tekstovi i pesme, pesme izuzetnog kvaliteta.

Na pitanje koje elemente bi trebalo da sadrži, uslovno rečeno, „idealna” muzika, popularni pevač odgovara da tako nešto praktično ne postoji.

– Sama pesma, rok, umetnost uopšte, ne može da bude savršena. Postići savršenstvo, potpuno bez patetike, nemoguće je. U svemu mora da postoji mala, ali mala i dozirana nit patetike, nesavršenosti.

Naš sagovornik dodaje da i sam sluša mnogo toga od domaće i strane muzike, i hvali mlade sastave koji danas rade, i to veoma uspešno.

– Iza većine današnjih mladih bendova sa ovih prostora ne stoji samo talenat i potencijal, već i konkretna dela. Mnogi od njih imaju objavljene albume i dobar su dokaz da kvalitetna muzika u ovoj zemlji ima budućnost.

Negde posle Nove godine, možda u februaru, članovi sastava će krenuti sa svirkama i po drugim gradovima u unutrašnjosti, i zemljama u okruženju.

– Ja sam lično bio pozitivno iznenađen kada sam saznao kako je ovaj album dobro startovao, čak i bez puno reklame. Dolaze praznici, sačekaćemo malo da ovaj album zaživi, pa onda opet krećemo u akciju.

Adrijan Čolaković