Нектар из манастирских подрума

Требиње – Када су пре десетак година обављена опсежна археолошка истраживања у манастиру Тврдош код Требиња , откривени су остаци старе црквице из четвртог века на чијим темељима је касније подигнут манастир, нађени су и остаци две византијске гробнице, те много материјалних показатеља о дугој традицији хришћанског живота на овом простору. Нађен је тада и стари вински подрум, деценијама затрпан земљом и камењем, из 15. века. Тако се потврдило да је традиција винарства у Тврдошу стара скоро колико и сам манастир.

Како је са почетком рата у Босни и Херцеговини, заједно са прогонством Срба из долине Неретве, седиште Захумско-херцеговачке епархије премештено из Мостара у Тврдош, почела је и обнова манастира и монашког живота . Посебно су томе допринели владике Атанасије и Григорије. Са обновом живота и увећањем манастирског братства, настављена је и традиција производње вина у Тврдошу, посебно уз залагање игумана Саве. Најпре су то била мале количине, направљене за манастирске потребе. Међутим, ароматични тврдошки „вранац” био је тако доброг квалитета да је привукао пажњу угледних енолога, па се почело и са производњом вина за тржиште. Иначе, у европском винарству, посебно у земљама са старом винарском производњом, попут Шпаније, Француске или Италије, чести су примери да су велике и угледне винарије утемељене управо на монашкој традицији производње вина.

Саграђени су у Тврдошу подруми опремљени најновијом технологијом за производњу вина, капацитета око три стотине тона грожђа. Манастир је преузео бригу над виноградима у Требињском пољу, а у Поповом пољу засађени су нови виногради. Тако је сада винарија манастира Тврдош значајно и угледно предузеће.

– Пошто располажемо властитим виноградима у којима имамо аутохтоне сорте вранац и жилавку, али и каберне совињон, мерло, шардоне, имамо заокружен процес производње па су наша вина провереног географског порекла и потпуно контролисана, с поносом прича млади директор винарије Тихомир Кудуз и додаје:

–Производимо бела вина и вина од увозних сорти. Међутим у производњи вранца остали смо верни старом начину прављења вина, какав су примењивали од давнина херцеговачки домаћини. Вранац, наиме и даље остављамо да одлежи у великим храстовим бачвама у старом манастирском подруму где је вино прављено још у петнаестом веку.

Винарија манастира Тврдош прва је, и за сада једина у Босни и Херцеговини, добила најзначајније европске сертификате о квалитету. То значи да се вина из овог подрума могу извозити у земље Европске уније. За сада највише боца тврдошког вина одлази у Србију, и на подручје БиХ. Извози се и у Швајцарску и Немачку, заинтересовани су и купци из Русије, а течни нектар из херцеговачких винограда задовољио је и захтевне америчке купце.

У последњих десетак година херцеговачки манастири и цркве постали су честа одредишта група туриста и ходочасника. Тако је и манастир Тврдош, смештен на свега четири километра од Требиња, веома посећен. Од када је саграђена винарија, број посетилаца је повећан, па у винарији размишљају о увођењу водича, како туристи не би реметили монашки мир у оближњем манастиру. Боца доброг тврдошког „вранца” тако је постала чест сувенир који посетиоци понесу диљем света са својих путовања по Херцеговини.