Сећање на устаничког вођу Хаџи Мелентија

Бајина Башта – У порти манастира Рача први пут су у организацији општине Бајина Башта недавно положени венаци код споменика устаничком војводи Хаџи Мелентију Стевановићу и служен помен јунацима погинулим у српским устанцима.

Упамћен као обновитељ манастира Рача, архимандрит Хаџи Мелентије Стевановић (1876–1824) један је од вођа Првог српског устанка, војвода Соколске нахије, епископ Шабачко-ваљевске епархије и заменик београдског митрополита. Био је организатор Првог српског устанка у Рачанском крају од 1804. до 1813. и учесник крвавих борби против Турака у Подрињу.

Знаменити Хаџи Мелентије и његова обнова манастира Рача (из 13. века), којег је 1795. затекао у рушевинама па уз помоћ народа и умеће неимара из Осата обновио за само годину дана, опевана је у једној од најлепших епских песама „Почетак буне против дахија”. Овај неимар и храбри устаник препознаје се у претећим речима дахије Мехмед-аге Фочића: „Док запалим Рачу украј Дрине, и погубим Аџи Мелентија, кој’ је ишо преко мора сињег, те је влашку ћабу полазио, пак се узгред у Стамбол свратио, и од цара ферман излагао, за стотине жутијех дуката, да власима богомољу гради. Да је гради за седам година, начини је за годину дана. Ево има шест година дана, како зида покрај цркве куле, а у куле набавља џебану, и по мраку топове привлачи, видиш јолдаш да се нечем’ нада!”

На ову изузетну личност сећа и текст „Освајање слободе крстом и сабљом” аутора Родољуба Арсенијевића, лане објављен у „Бајинобаштанској баштини” поводом два века од смрти Хаџи Мелентија. Овде пише да је након Сретења 1804. устаничке одреде у Подрињу организовао и водио рачански архимандрит, као угледни народни старешина. Учествовао је у борбама против Турака у Осату 1804, Ужицу 1805. (када је постао војвода Соколске нахије добивши војводски барјак који данас краси ризницу Раче), на Дрини 1807. и у Оклетцу 1808, „држећи сабљу сигурно као крст и босиљак”.

„У трагичним данима слома устанка 1813. храбрио је војску на Дрини. Његова задужбина ће поново бити порушена уз страдање монаха. Напустивши Србију, следеће три године провео је у фрушкогорским манастирима. Вратиће се 1816. и нашавши Рачу у рушевинама покреће другу обнову светиње. Обнова цркве започета је 1818. и уз велике тешкоће и добровољне прилоге завршена 1823. Као некадашњи Карађорђев присталица, Хаџи Мелентије је будио подозрење код кнеза Милоша, од кога се хтео склонити у Црну Гору. У међувремену је архимандрит преминуо 27. марта 1824. и сахрањен је у манастирској цркви”, пише Родољуб Арсенијевић о „најпознатијем Рачанину”.

Век након тога, 1924. године, откривено је спомен-обележје Хаџи Мелентију у манастиру Рача, исклесано на јужној страни манастирске цркве. А у овом миленијуму, 2010. године, постављена му је скулптура у манастирској порти која га приказује у стојећем ставу, са раширеним рукама у којима држи мач и крст као симболе отпора и духовности.