Док Пекинг слави „Дипсик”, Вашингтон га истражује

Када је 2017. године програм „алпхаго”, на бази вештачке интелигенције (ВИ), победио најбољег играча на свету у кинеској древној игри „го”, Пекинг је поставио амбициозан циљ да до 2030. постане светски лидер у области вештачке интелигенције. На крилима тог ентузијазма пре неколико недеља се појавила кинеска фирма „Дипсик” са својим језичким моделом вештачке интелигенције, који, на упит корисника, може да решава сложене математичке проблеме и одговара на питања на истом нивоу као и најбољи амерички ривал – чет џи-пи-ти компаније „Опен АИ”. Све то је коштало мање од шест милиона долара, наспрам неколико стотина милиона долара колико је у развој свог модела уложила компанија из Силицијумске долине.

Утицајни технолошки инвеститор Марк Андресен назвао је кинески модел „једним од најневероватнијих и најимпресивнијих достигнућа” које је икада видео, док је амерички председник Доналд Трамп рекао да је то позив на буђење.

„Ових дана читам о кинеској компанији која је направила бржи модел вештачке интелигенције за много мање пара. То је добро, јер мислим да није потребно трошити огроман новац. Покретање ’Дипсика’ треба да буде позив да се пробуди наша индустрија како бисмо се фокусирали да победимо у тој трци јер имамо најбоље научнике у свету”, признао је Трамп.

После почетне затечености успехом „Дипсика”, водећи амерички технолошки великаши „Мајкрософт” и „Опен АИ” сада истражују да ли је кинеска компанија на нелегалан начин прикупила податке чет џи-пи-тија, а стижу и критике због цензуре. На пример, уколико „Дипсик” питате шта се догодило на Тргу тијананмен у Пекингу 1989. године, програм ће вас замолити да промените тему.

Амерички медији извештавају о томе да би успехом „Дипсика” влада морала хитно да се позабави, јер најнапреднији ВИ производи Сједињених Држава можда више неће моћи да се такмиче са јефтинијим кинеским алтернативама. „Форин полиси” пише да би, ако се ти страхови обистине, Кина била у бољој позицији да шири моделе који поткопавају слободу говора и цензуришу неугодне истине које угрожавају политичке циљеве њених лидера, али и додатно унапређује кинеске геополитичке циљеве. Оно што је привукло највећу пажњу Вашингтона и федералних агенција јесте чињеница да апликација „Диксик”, која је тренутно на првом месту по броју преузимања на продавници „App Store”, прикупља податке о корисницима и његовим активностима на смартфону, те их шаље на сервере у Кину. Ипак тим програмера који стоји иза „Дипсика”, баш као и у случају „Тиктока”, наводи да не деле никакве информације са владом, иако им америчке колеге у томе много не верују због строгих кинеских закона о информатичкој безбедности.

Из угла Пекинга, вештачка интелигенција заузима посебно место у визији о кинеском успону, са својим потенцијалом да помогне земљи да превазиђе неке од највећих изазова, попут опадајуће радне снаге. Али и у модернизацији војске, укључујући аутономно оружје и стратегије на бојном пољу.

И за разлику од водећих америчких компанија које користе скупљи и затворен софтвер, „Дипсик” користи „open-source” модел, што значи да свако може анализирати његов код и користити његову технологију. Кина настоји да се позиционира као добронамеран глобални партнер за земље у развоју, спреман да подели своје знање, при чему је председник Си Ђинпинг недавно на самиту земаља Г20 нагласио да вештачка интелигенција не би требало да буде „игра богатих земаља и елита”. Он је тада позвао на више међународног управљања и сарадње у области вештачке интелигенције (ВИ) и обећао помоћ земљама глобалног Југа за добијање већег приступа научним и технолошким иновацијама.

Иако је „Дипсик” показао да би Кина могла учинити ВИ јефтинијом и доступнијом свима, кључно питање остаје како ће Комунистичка партија управљати растом технологије која би једног дана могла постати толико напредна да би угрозила њене интересе – и контролу над друштвом, сматра Мет Шихан, истраживач кинеске ВИ индустрије у Карнеги фондацији за међународни мир.

Регулација вештачке интелигенције у Кини варирала је током година, у зависности од процене власти о снази и слабостима земље у том сектору. Када је влада 2022. године постала забринута да је заостала за САД након лансирања чет џи-пи-тија, заузела је мање рестриктиван приступ, што је омогућило фирмама попут „Дипсика” да напредују.