Сва српска роба сатерана на један прелаз

Косовска Митровица – Више од 20 месеци је прошло како је Приштина једнострано донела одлуку о забрани уласка српске робе на Косово и Метохију и пет месеци како је од шест административних прелаза Космета са централном Србијом отворен само – један.

У октобру прошле године Албин Курти, актуелни шеф привремене косовске владе и вођа покрета Самоопредељење, којем се после фебруарских избора клима премијерска столица, отворио је прелаз Мердаре, одакле роба прво иде у албанске средине и магацине албанских власника, па тек онда на рафове српских продавница.

Истовремено, са затварањем прелаза, Курти је уз помоћ специјалних јединица косовске полиције, која је у једном периоду на северу Космета имала чак 2.000 припадника, општине – Косовска Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток – држао у својеврсном обручу. Затворио је све српске установе, поскидао српске тробојке, више хиљада Срба оставио без посла у матичном месту, а једино је оставио здравство и школство да функционишу у систему Републике Србије.

То је једина тачка Бриселског споразума које се Курти држао, али није и оне која се тиче формирања заједнице српских општина (ЗСО).

Било је упада и у Клиничко-болнички центар (КБЦ) у Косовској Митровици, под наводима да „се у кругу болнице налази оружје”, а блиндирана возила полиције упадала су и у дворишта дечјих вртића, али срећом, у време док су најмлађи спавали.

У Косовској Митровици локали и продавнице које су до прошле године биле у власништву Срба сада држе албанске кафеџије, албански „тајкуни” који и не помишљају да напусте центар Косовске Митровице, Лепосавића, и поред тога што послују у минусу.

Већинско српско становништво у четири општине бојкотује албанске продавнице и локале, иако у дућанима и већим продавницама које су остале у рукама Срба и даље, тек у траговима, има српске робе, која се продаје по много већим ценама него у продавницама у централној Србији.

Више од 20 месеци, од 14. Јуна 2023. године на Косово и Метохију не стиже ни београдска штампа, која је раније стизала преко интегрисаног прелаза Јариње, а иако је било речи да би она могла да се дистрибуира преко Мердара, то ипак изискује „велики трошак” и питање је у које доба би стигла до читалаца.

Оно што је посебно погодило житеље Космета јесу затварање Поште Србије и Поштанске штедионице, као и њихових филијала, укидање динара као платежног средства и увођење евра као једине „регуларне валуте”, па су сви корисници буџета Републике Србије приморани да одлазе у централну Србију како би подигли плате, пензије, социјални додатак...

Ових дана, поред вишесатног чекања на северу Космета на прелазима Јариње и Брњак, додатни удар на оне који одлазе у Рашку или Нови Пазар су нове цене аутобуских карата, два ауто-превозника који годинама држе линије ка централној Србији и Црној Гори.

Тако је сада аутобуска карта у једном правцу од Косовске Митровице до Рашке пет стотина динара, што онима који бар једном месечно одлазе у Рашку из „танког” буџета извуче хиљаду динара.

Ако се узме у обзир да Митровчани који живе на ободу Косовске Митровице морају да плате такси услугу, с обзиром на то да им је аутобуска станица удаљена и два километра, онда је додатни трошак у оба правца још четири стотине динара.

Има и оних који своја примања подижу и на банкоматима иностраних банака које су на северу Космета, али је ту банкарска глоба изузетно висока, имајући у виду да банке узимају седам процената провизије на било који подигнути износ, а приде узимају још пет евра за услугу.

Осим што глобе народ са јако високом провизијом, али и са додатних пет евра (за услугу) проблем онима којима је пут до Рашке (или Новог Пазара) далек је и то што иностране банке трансфер динара у евре обрачунавају по свом курсу.