Sva srpska roba saterana na jedan prelaz

Kosovska Mitrovica – Više od 20 meseci je prošlo kako je Priština jednostrano donela odluku o zabrani ulaska srpske robe na Kosovo i Metohiju i pet meseci kako je od šest administrativnih prelaza Kosmeta sa centralnom Srbijom otvoren samo – jedan.

U oktobru prošle godine Albin Kurti, aktuelni šef privremene kosovske vlade i vođa pokreta Samoopredeljenje, kojem se posle februarskih izbora klima premijerska stolica, otvorio je prelaz Merdare, odakle roba prvo ide u albanske sredine i magacine albanskih vlasnika, pa tek onda na rafove srpskih prodavnica.

Istovremeno, sa zatvaranjem prelaza, Kurti je uz pomoć specijalnih jedinica kosovske policije, koja je u jednom periodu na severu Kosmeta imala čak 2.000 pripadnika, opštine – Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok – držao u svojevrsnom obruču. Zatvorio je sve srpske ustanove, poskidao srpske trobojke, više hiljada Srba ostavio bez posla u matičnom mestu, a jedino je ostavio zdravstvo i školstvo da funkcionišu u sistemu Republike Srbije.

To je jedina tačka Briselskog sporazuma koje se Kurti držao, ali nije i one koja se tiče formiranja zajednice srpskih opština (ZSO).

Bilo je upada i u Kliničko-bolnički centar (KBC) u Kosovskoj Mitrovici, pod navodima da „se u krugu bolnice nalazi oružje”, a blindirana vozila policije upadala su i u dvorišta dečjih vrtića, ali srećom, u vreme dok su najmlađi spavali.

U Kosovskoj Mitrovici lokali i prodavnice koje su do prošle godine bile u vlasništvu Srba sada drže albanske kafedžije, albanski „tajkuni” koji i ne pomišljaju da napuste centar Kosovske Mitrovice, Leposavića, i pored toga što posluju u minusu.

Većinsko srpsko stanovništvo u četiri opštine bojkotuje albanske prodavnice i lokale, iako u dućanima i većim prodavnicama koje su ostale u rukama Srba i dalje, tek u tragovima, ima srpske robe, koja se prodaje po mnogo većim cenama nego u prodavnicama u centralnoj Srbiji.

Više od 20 meseci, od 14. Juna 2023. godine na Kosovo i Metohiju ne stiže ni beogradska štampa, koja je ranije stizala preko integrisanog prelaza Jarinje, a iako je bilo reči da bi ona mogla da se distribuira preko Merdara, to ipak iziskuje „veliki trošak” i pitanje je u koje doba bi stigla do čitalaca.

Ono što je posebno pogodilo žitelje Kosmeta jesu zatvaranje Pošte Srbije i Poštanske štedionice, kao i njihovih filijala, ukidanje dinara kao platežnog sredstva i uvođenje evra kao jedine „regularne valute”, pa su svi korisnici budžeta Republike Srbije primorani da odlaze u centralnu Srbiju kako bi podigli plate, penzije, socijalni dodatak...

Ovih dana, pored višesatnog čekanja na severu Kosmeta na prelazima Jarinje i Brnjak, dodatni udar na one koji odlaze u Rašku ili Novi Pazar su nove cene autobuskih karata, dva auto-prevoznika koji godinama drže linije ka centralnoj Srbiji i Crnoj Gori.

Tako je sada autobuska karta u jednom pravcu od Kosovske Mitrovice do Raške pet stotina dinara, što onima koji bar jednom mesečno odlaze u Rašku iz „tankog” budžeta izvuče hiljadu dinara.

Ako se uzme u obzir da Mitrovčani koji žive na obodu Kosovske Mitrovice moraju da plate taksi uslugu, s obzirom na to da im je autobuska stanica udaljena i dva kilometra, onda je dodatni trošak u oba pravca još četiri stotine dinara.

Ima i onih koji svoja primanja podižu i na bankomatima inostranih banaka koje su na severu Kosmeta, ali je tu bankarska globa izuzetno visoka, imajući u vidu da banke uzimaju sedam procenata provizije na bilo koji podignuti iznos, a pride uzimaju još pet evra za uslugu.

Osim što globe narod sa jako visokom provizijom, ali i sa dodatnih pet evra (za uslugu) problem onima kojima je put do Raške (ili Novog Pazara) dalek je i to što inostrane banke transfer dinara u evre obračunavaju po svom kursu.