Подршка различитости

Радна група за очување културне разноликости и интеркултурног дијалога саопштила је јуче у Министарству културе Србије да је са 100.000 динара подржала 15 пројеката који представљају Србију у оквиру европске године интеркултурног дијалога. На конкурс је стигло 89 пројеката, а жири је средином новембра одлучио о победницима који најкреативније могу да представљају Србију у Европи.

Према речима Ненада Миликића, координатора Радне групе, у следећих неколико месеци биће праћен рад уметничких институција, а сви изабрани пројекти и програми биће приказани на интернет сајту www.rex.b92.net/ikd.

На конкурсу су победили пројекти: „Алтернативна урбанизација у Бору”, Народне библиотеке Бор, „Цинцари, Келти, Јевреји и њихови трагови у музичком наслеђу Србије”, композитора Драгомира Миленковића из Београда, „Откуп” Данила Прњата, визуелног уметника из Београда, „Град који на(е)стаје” Центра за друштвено-економски развој из Јагодине, „Hyperlink” Небојше Китановића, радника из Лесковца, „(Не)видљиви дијалог” Јелене Милетић, историчарке уметности из Бора, „Нови циркус у Србији” групе Циркусфера из Београда, „Портал” плејграунд продукције из Новог Сада, „Уметничке радионице са младима у Крњачи и Пожаревцу”, Бироа за културу и комуникацију из Београда, „Простор за креативан живот” Фотоекспо тима из Арадца, „Солидарност југословенских народа” Даринке Поп-Митић, визуелне уметнице из Београда, „Шта се крије у књигама? У спомен на жртве Другог светског рата” Силвије Крејаковић, историчарке из Краљева, „Да ли смо урадили то што смо мислили” Николете Марковић, визуелне уметнице из Београда, „Интеркултурални сусрет младих” клуба Урбан Ин из Новог Пазара и „Животне приче жена 1910-1980”, Удружења грађана Женске студије и истраживања из Новог Сада.

Један од чланова жирија, Рајко Ђурић, рекао је да Србија касни за светом и у домену интеркултурног дијалога који је у Немачкој постао предмет још 1960. године.

– И даље не постоји ваљани и разложни дијалог у Србији и надамо се да ће овим пројектима то ускоро бити прошлост – рекао је Ђурић.

Бранислав Димитријевић, помоћник министра културе, осврнуо се на посету нашег министарства културе на конференцији у Бакуу у Азербејџану.

– Циљ конференције је био да Европа ступи у дијалог са географски блиским земљама Северне Африке и државама са Арапског полуострва – рекао је Димитријевић и навео да је Министарство културе Србије остварило корисне контакте са министрима из Пољске, Турске и Египта.

У оквиру пројекта вишегодишње интеркултурне сарадње, коју је покренула Европска комисија, Лола Јоксимовић, руководилац канцеларије „Тачка културног контакта”, саопштила је да су изабрана четири пројекта који би требало да афирмишу бољу сарадњу са уметницима из Европе. То су „Станица – сервис за савремени плес” из Београда, Српско народно позориште из Новог Сада, „Куда.орг” из Новог Сада и „Мултикултиватор” из Београда.

– Имамо четири изузетна представника, а Министарство културе је помогло са суфинансирањем ових пројеката – рекла је Јоксимовићева. Европска комисија је за период од 2008. до 2013. за различите културне пројекте одвојила око три милиона евра, с тим што су за 2008. годину пројекти финансирани 50 одсто од новца Европске комисије, а 50 одсто из буџета државе.

С. Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Кинотека и „Коло” путују Србијом

Пројекат „Србија у Србији”, који је почео 6. новембра, представљен је јуче у Министарству културе у Београду. Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке, рекао је да је циљ пројекта приказивање српских филмова у мањим срединама у Србији.

– Наставићемо са приказивањем филмова где год је то могуће, јер већина градова нема биоскоп, а желимо да гледаоцима од Суботице до Бујановца приближимо поготово старија филмска остварења, веома битна за нашу културу – рекао је Зеленовић и најавио приказивање српских филмова у Зрењанину, Панчеву, Руми, Новом Саду и Нишу и у још 12 градова широм Србије.

Радојица Кузмановић, директор фолклорног ансамбла „Коло”, рекао је да су концерти, који су недавно одржани у Источној Србији у оквиру пројекта „Србија у Србији”, били веома посећени и гледани.

– До лета планирамо да одржимо 50 концерата, јер многи људи желе да нас виде на сцени. По Србији често нема довољно услова за концерте нашег ансамбла. У Бору смо играли у леденој сали, људи су седели у рукавицама и јакнама, али су ипак тражили шест бисева – преноси утиске Радојица Кузмановић.

С. Б. С.