Нови посао Мартија Ахтисарија

Од нашег специјалног извештача
Лондон, новембра – Изломљена балканска географија није коначна ставка дипломатске каријере бившег финског председника Мартија Ахтисарија (70).
Кључни играч у сценарију НАТО бомбардовања Србије 1999. године, прозападни оркестратор покушаја косметске сецесије почетком 21. века, Ахтисари је недавно добио нову међународну улогу. Одлуком суданског мултимилијардера Мо Ибрахима, Марти Ахтисари је постао члан Комитета који од ове јесени додељује у Лондону баснословну награду "за најмудријег афричког државника", у висини од преко пет милиона америчких долара.

Како је господин Ибрахим, један од најбогатијих људи Црног континента (оснивач Целтел империје мобилне телефоније), бирао управни одбор фондације која носи његово име? Колико, на пример, Марти Ахтисари познаје афричку политичку прошлост, изузев фазе пред само стицање независности Намибије? Ахтисари је, наиме, 1989. године у улози специјалног изасланика УН, а по савету тадашњег британског премијера Маргарет Тачер, одобрио оружану интервенцију јужноафричких командоса на тлу данашње Намибије, када је погинуло преко 375 припадника ослободилачког покрета СВАПО.

Било како било, племенита намера Мо Ибрахима да издашно награди сваке године по једног бившег афричког лидера који је отишао са власти пре највише три године нашла се у рукама бившег генералног секретара УН Кофија Анана (као председавајућег), некадашњег генералног секретара Организације афричког јединства Салима Ахмед Салима, бивше председнице Ирске Мери Робинсон и Мартија Ахтисарија. Фантастична "троделна" награда од пет милиона америчких долара готовине (развучених у 10 једнаких годишњих рата), плус каснија доживотна годишња апанажа од 200.000 долара и плус 200.000 долара годишње за друштвене активности добитника, додељена је крајем октобра бившем председнику Мозамбика Жоакиму Шисану.

Након што су уручили баснословну награду, господа Ибрахим и Анан већ следећег дана отишли су на Кенсингтон, у Краљевско географско друштво Велике Британије, да се нађу са сер Боб Гелдофом, ирским рокером и једним од најпознатијих проафричких активиста западног света.

"Анан и Гелдоф држаће заједничко предавање о нововековним изазовима Африке", најављено је још летос. Сала Краљевског друштва била је тесна да прими све заинтересоване, али ирски рокер није крио незадовољство.

"Радознале Африканце овде предводи Мо Ибрахим. Утицајни Европљани нису дошли: арогантна незаинтересованост за Црни континент може бити папрена. Уједињено Краљевство данас витално зависи од Африке. Када би сутра, на пример, сви црни лекари и медицинске сестре дали отказ на посао у Великој Британији, овдашње здравство би се моментално распало", упозорио је Гелдоф, један од покретача низа добротворних концерата "За Африку" широм света.

Oн је постао чувен 1985. године када је на једној од свирки на турнеји "Жива помоћ за Африку" публици поручио: "Потребне су нам само ваше ј... паре", подсећа ових дана "Фајненшел тајмс".

Громогласни утицај западњачких звезда на тамошње јавно мњење "поводом политичког немара према Африци" не наилази одскора на одобравање утицајних англосаксонских кругова, али се Гелдоф на то не обазире.

"Данашње генерације уљуљкују се у уверењу да је време грабежи за Африку прошло у 19. веку. Управо је у току нова отимачина за за Африку, њена блага и људе. Јуриш предводи Кина, и чини се да их тамо сада ништа не може зауставити  – они нуде хиљаде километара железнице, путеве, болнице, школе, оружје... Шта су у међувремену Американци смислили да Африку извуку из беде: нову војну команду за Црни континент! А Европљани? Да ли ће Европа седети скрштених руку и гледати како нам Африка измиче, или ћемо јој послати више пара, чак иако тамо још газдује лопов и диктатор као што је Роберт Мугабе", упитао се сер Боб Гелдоф.

Шеф агенције УН за мировне мисије у време геноцида у Руанди 1994. године Кофи Анан је ових дана у Лондону заговарао нови западњачки визир за Африку.

"На почетку 21. века Црни континент се политички мења, економски напредује и све више отвара новим партнерима – Кини, Индији, Бразилу... Модерна Африка је окренута будућности и не тражи политичке лекције са стране: ко то прихвати имаће у Црном континенту важног савезника у 21. веку", упозорио је Анан.

После предавања на Кенсингтону, британска краљица Елизабета Друга доделила је Кофију Анану почасну племићку титулу "сер".