Милосављевић: Приватници воде кампању против мене

Од тренутка када је најавио да се укида допунски рад државних доктора код приватника, неограничено као што је било до сада, министар здравља професор др Томица Милосављевић изложен је лавини критика. Као датум када би ова одлука требало да заживи у пракси наведен је 12. децембар. Међутим, министар здравља каже да то неће бити никакав „дан Д” од којег ће све у здравству Србије бити другачије, али се одлука не повлачи, а он је спреман за сваку расправу, сугестију, предлог и унапређење овог прописа. Дакле, пропис почиње да важи, али примена у пракси зависи од конкретних државних установа заинтересованих да организују рад „вечерњих клиника” и лекара који хоће да „поделе” радно време.

Да ли су здравствене установе спремне да од петка приме прве пацијенте у „вечерњим клиникама”?

Веома мали број здравствених установа ће бити у стању да ову одлуку спроведе у децембру због неприпремљености и неагилности у здравственим установама.

Имате ли податак о броју лекара који су до сада „поделили” радно време?

Министарство здравља још нема тај податак. Директори се нису довољно припремили, а додатно се ствара збрка организовањем кампање против оваквог решења. Иза кампање стоје власници приватних здравствених установа, чији се рад углавном базира на раду консултаната.

Да ли је основна намера Министарства здравља била да успостави превласт на тржишту здравствених услуга и не препушта га више приватницима?

Основна намера нам је била да уведемо више реда и прецизнија правила о томе како лекар може да подели своје радно време, али и да обезбедимо већу сигурност пацијената. Услуге из допунског осигурања сада ће моћи да се организују у здравственом систему, без обзира на власничку структуру, што је до сада било препуштено само приватницима.

Ко губи, а ко добија овом одлуком?

Једини који губе јесу власници приватних ординација, који су до сада паушално плаћали порез. Имали су много консултаната, јер им осим хонорара ништа нису плаћали. Ни пацијентима нису издавали рачуне за пружене услуге, тако да смо покренули иницијативу за фискализацију сваке услуге у здравству и чекамо одлуку Министарства трговине. Сада ће власници приватних установа морати да плаћају доприносе и порезе за оне које допунски запосле, да пријаве радни однос од 20 одсто радног времена. Добијамо сви, јер је крајњи циљ повећање броја запослених у здравству Србије. Јер, ако пет људи одабере да само један дан ради у некој приватној ординацији, они тиме ослобађају једно радно место за лекара у државној установи.

Како ће се спречити злоупотребе типа да се пацијент из државне установе намерно усмерава или у „вечерњу клинику” или у ординацију у којој ће он допунски радити?

Тога је било и биће. Не могу да тврдим да ће овом мером оваква пракса бити ни смањена ни повећана. Ипак, допунско осигурање које смо увели би требало да доведе до мањег усмеравања пацијената на приватне ординације.

Шта ће се догодити са лекарима који буду затечени да раде у приватним ординацијама, а немају сагласност свог директора?

Ништа више ни мање од онога што пише у Закону о здравственој заштити. Дакле, стекли су се услови за раскидање радног односа. Озбиљни људи читају закон.

Ко ће одлучивати о допунском раду наставника Медицинског факултета, који су најчешће консултанти у приватним ординацијама, а чија је радна књижица на Факултету? Шта је са лекарима с Војномедицинске академије?

Наставници факултета ће од декана добијати дозволу да раде трећину радног времена, али ће о томе бити обавештено и Министарство здравља. Велики број досадашњих наставника консултаната наставиће да ради тамо где су и до сада радили, само што ће сада бити рестриктивније мере, јер ће се стриктно поштовати одлука да ће моћи да раде само на једном месту. Ова одлука, као и Закон о здравственој заштити односи се и на лекаре запослене на ВМА.

Да ли је ова одлука неуставна, како тврде, између осталих и представници Лекарске коморе, који ће тражити оцену уставности ове одлуке?

Нисам експерт за уставно право. Не доносим одлуке на основу својих жеља и намера, само спроводим закон. Такво законско решење је пажљиво анализирано, правно и технички припремано. Уставни суд, који је независан орган, наравно, има право да процени да ли је ово законско решење у складу са Уставом. Сигуран сам да то не могу да процене доктори, удружења, коморе, који дижу халабуку пошто су добили инструкције од власника приватних ординација, које су на највећем губитку.

Чега један обичан лекар који је до сада радио као консултант мора да се одрекне?

Само се уводе правила у допунски рад. Лекар који је до сада радио приватно, као консултант, ако „подели” радни дан, задржава сва своја радна права. Нико га неће избацити с радног места, јер је један дан у недељи узео да ради у приватној ординацији. Он чак има законски простор да од „свог” приватника добије дозволу да ради допунски, трећину тог радног времена у другој приватној ординацији. Такво смо тумачење добили на основу Закона о раду.