Нису изненађени бриселском одлуком

Србија ће од 1. јануара заиста једнострано примењивати Прелазни трговински споразум са ЕУ, који представља 80 одсто садржаја ССП-а, потписаног крајем априла ове године. То је постало сасвим јасно када Савет министара Европске уније јуче није постигао сагласност о деблокади Споразума о стабилизацији и придруживању са Београдом. За разлику од септембарског „не” одмрзавању споразума са Србијом, када је овдашња власт очекивала да ће Брисел одлучити да примени тај споразум и, потом, била видно разочарана тадашњим закључком Света министара, овога пута власт у Београду није најављивала преокрет у вези са ССП-ом, па нема ни већег изненађења после јучерашњег бриселског састанка.

За опозицију то је, наравно, добар повод за „паљбу”. Тако за Драгана Шормаза, високог функционера ДСС-а, јучерашњи исход бриселског састанка није неочекиван.

– Онај ко се озбиљно бави политиком знао је да до тога (деблокаде ССП-а – прим. а.) неће доћи, да је то једна најобичнија обмана, коришћена у предизборној кампањи и као помоћ Демократској странци да дође на власт – тврди он.

Нада Колунџија, шеф посланичке групе ЗЕС-а у Скупштини Србије, подсећа, међутим, на то да је за одлуку Савета министара потребна једногласност и да та одлука, без обзира на подршку осталих држава чланица ЕУ, није донета само због холандског противљења.

–За нас је сада важно да одмах почнемо са применом Прелазног споразума, а у томе су сагласне све странке које чине владу – каже Колунџија објашњавајући да је интерес Србије да не заостаје у европским интеграцијама без обзира на садашње препреке које су на путу ратификације тог споразума у ЕУ. Морамо, додаје она, што пре да усвајамо законе и усклађујемо норме са европским стандардима.

Без обзира на одлуку да нема одмрзавања споразума са Србијом, Савет министара упутио је Србији поруку да може да добије статус кандидата за чланству у ЕУ 2009. године. Сетимо се, и претходних дана су се чула слична уверавања. Тако је, рецимо, после објављивања Годишњег извештаја о напретку Србије на путу ка ЕУ, прошлог месеца, европски комесар за проширење Оли Рен изнео процену Европске комисије да можемо да добијемо статус кандидата у следећој години, ако испунимо преостале услове – остваримо пуну сарадњу с Хашким трибуналом и спроведемо неопходне реформе.

Истини за вољу, уочи свих српских избора, од 2000. године наовамо, Брисел нам је, одиста, редовно нешто обећавао, а, потом обећано, углавном, није испуњавао. Рецимо, уочи парламентарних избора јануара 2007. године, европски челници су говорили о томе да би Србија могла да стекне статус кандидата у јуну 2008. године. Онда су обећања померена за крај године, на основу чега је Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, крајем прошле године уверавао овдашњу јавност да Србија може да рачуна да ће постати кандидат за улазак у ЕУ крајем 2008. године, као и да ће стићи на „белу” шенгенску листу у току француског председавања ЕУ, у 2008.

То се, ево, није догодило, па је Брисел, учестало последњих дана оштро критикован из званичне Србије.

Демократске странке Србије поручују, међутим, да су грађани преварени обећањима да ће Србија до краја 2009. године бити кандидат за чланству у ЕУ, као и о укидању виза и стављању Србије на „белу” шенгенску листу.

Отуд се намеће питање колике ће проблеме владајућој коалицији донети и даље „замрзнути” ССП.

Шормаз каже да то зависи од демократичности нашег друштва, отворености медија и од способности опозиције да грађанима укаже на то „да је ова власт буквално направљена да би се Еулекс инсталирао на Косову”. С друге стране, уверен је да од „беле” шенгенске листе и статуса кандидата следеће године неће бити ништа „не само због нас и унутрашње ситуације у Србији, не само због Ратка Младића, већ и због тога што ЕУ сама нема одлуку о сопственом проширењу”.

Колунџија, поводом оваквих критика подсећа на то да ми имамо делове опозиције који се отворено противе европским интеграцијама и верује да „њих радује сваки неуспех на том путу”. Она, пак, сматра да Србију у европским реформама не треба да зауставе процеси у самој ЕУ и да наша земља „мора да жури да што пре постане европско друштво”.