Руси не дижу рејтинг странкама

Енергетски споразум са Русијом неће моћи да буде тако исплатив предизборни адут какав је било потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Мало је вероватно да ће се, макар у наредних неколико месеци, склапање „посла” са Русима битније одразити на рејтинг било које странке на домаћој политичкој сцени, тврде аналитичари.

Очекивани раст евроскептицизма који је проузрокован застојем у евроинтеграцијама, објашњавају аналитичари и истраживачи јавног мњења, имаће за последицу повећање скепсе према споразуму са Русијом.

„То је принцип спојених судова”, каже за „Политику” Зоран Стојиљковић, аналитичар и професор Факултета политичких наука у Београду. „Мислим да грађани коначно показују здраву дозу скепсе и према једном и другом споразуму. Али за неко битније померање на политичкој сцени то ће бити само један сегмент, много више утицаја ће имати опадање стандарда и утицај светске економске кризе, јер ни од Руса, као ни од Европске уније неће бити неке видљиве користи пре 2010. године. Од аранжмана са Русима потенцијално би могао да профитира „народњачки” блок и радикали, али и Демократска странка исто тако, једини који могу имати штете је Г17 плус”, додаје Стојиљковић.

И Срђан Богосављевић, директор Стратешког маркетинга, оцењује да договор са Русима не може да утиче на однос снага на српској политичкој сцени јер су „сви за све, и за ЕУ и за Русију”.

„Истраживања јавног мњења рађена у време када се интензивно преговарало о гасном аранжману показала су значајан скок поверења у Русе. Након најаве да ће поскупети гас за домаћинства уследио је озбиљан пад њиховог рејтинга. То показује да су људи довели у везу поскупљења и гасни аранжман и да у односу на тај аранжман постоје велике дневне осцилације”, каже Богосављевић.

Битнија померања на страначкој ранг-листи, објашњава Светлана Логар, директор истраживања у Стратешком маркетингу, последица су дугорочнијих процеса него што је то склапање споразума, овај пут са Русима.

„Ствари као што су споразуми превише су апстрактни за људе и немају непосредни утицај на рејтинг странака. Та врста феномена нема брз ефекат. Много пре и видљивије одразиће се појаве повезане са стандардом становништва, пре свега најављена отпуштања. Уосталом споразум са Русима су, више-мање подржале скоро све странке, па би користи од тога подједнако могли да имају и ДС и Српска напредна странка”, каже Светлана Логар.

Наша саговорница је уверена да енергетски споразум неће уздрмати примат ДС-а који је дуже време далеко испред свих осталих странака по популарности. За њом, показују истраживања потом , следи СНС Томе Николића, а онда Демократска странка Србије, Либерално демократска партија, а потом, Српска радикална странка „која се још држи”. Испод линије цензуса, каже Логар, тренутно се налазе Социјалистичка партија Србије и Г 17 плус, „који се скоро и не види јер се утопио у ДС”.

Ни нова, децембарска истраживања, која су у току, највероватније неће, очекује Светлана Логар, дати битно другачију слику.

-----------------------------------------------------------

Богосављевић: Иста подршка гасном споразуму и ЕУ

„Истраживања показују да грађани отприлике исти значај придају енергетском споразуму са Русијом и Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Трећина грађана предност даје ЕУ, трећина Русима, а трећина им даје подједнак значај”, каже Срђан Богосављевић.

„Перцепција је таква јер је политичка елита гасном споразуму, који је, ипак мање важан за Србију, давала исти значај као укључивању у европске интеграције. То није добро”, сматра он.

-----------------------------------------------------------

ДС: Следимо интерес државе

Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС-а: Ако мислите да ће да профитирају они који су се залагали да Србија постане руска губернија, могу да вам кажем да неће! Државни интерес Србије су и европске интеграције, од којих не одступамо, али и енергетска стабилност којој доприноси потписивање споразума са Русијом. ДС доследно следи државне интересе.

-----------------------------------------------------------

ЛДП: Успоравање евроинтеграција

Зоран Остојић: Енергетски споразум је последица онога за шта су били сви, од СРС-а до Г17 плус. Њиме Србија није добила ништа конкретно, осим онога што је раније договорено – да се НИС прода за 400 милиона евра. Нема ни гаранција да ће гасовод проћи, макар био и само за потребе Србије, а не регионални. Не видим како би неко могао да има користи од даљег успоравања европских интеграција, јер споразум са Русима садржи елементе који су у супротности са ССП-ом – од монопола до заштите животне средине.

-----------------------------------------------------------

Г17 плус: Није све политика

Влајко Сенић, заменик шефа посланичке групе Г17 плус: Могуће је да ће неко само краткорочно да профитира. Али лоше је што се све гледа кроз призму политике, а не економије, иако је 80 до 90 одсто садржаја споразума економског карактера.

-----------------------------------------------------------

СРС: Власт тражи политичку корист

Драган Тодоровић, председник ИО СРС: – Једину корист из свега ће да извуче власт, која, заправо, у свему гледа политичку корист за себе, а не да ли је нешто добро за државу или није добро. Морамо да видимо да ли је у праву Динкић који је говорио да је уговор лош или су у праву демократе, односно Борис Тадић. Не може да се потписује споразум, а да и једни и други буду у праву. Ако је уговор добар, онда Динкић мора да поднесе оставку, јер је говорио неистине, а ако није добар, онда оставку морају да поднесу Цветковић и Тадић.

-----------------------------------------------------------

ДСС: ДС обманула грађане

Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а: Коалиција коју предводи ДС обманула је грађане предизборним обећањима да ће Србији до краја године бити отворен пут ка ЕУ, као и о укидању виза и стављању Србије на „белу” шенген листу. Једностраном применом прелазног споразума грађани ће бити ускраћени за 300 милиона евра у буџету Србије и за све што би тим новцем могло да се уради да држава боље функционише.