Додик има подршку нашег народа и државе

Пресуду против председника Републике Српске Милорада Додика оцењујем крајње негативно. Цео процес против њега и директора „Службеног гласника Српске” је по својој природи неоколонијалан, окупаторски. Када би Милорад Додик и Српска прихватили ту пресуду – прихватили би не само самоукидање, већ и опстанак глобалистичког неоколонијалног модела који нас, као народ, притиска већ три деценије, каже у интервјуу за „Политику” народни посланик „Ми – снага народа, проф. др Бранимир Несторовић” Александар Павић. Наглашава да се не може дозволити да произвољне одлуке неког странца, попут Шмита – притом нелегитимног – буду изнад воље народа и Устава. У томе Додик, као председник Српске, треба да има подршку не само Србије него српског народа уопште – и мислим да је и има, истиче Павић.

Како оцењујете политичку ситуацију у Србији?

Као дубоко нестабилну. Садашњи талас дестабилизације је покренут још након два масакра у мају 2023. године. Избили су масовни протести, који су, нажалост, убрзо политички инструментализовани – и са стране врха прозападне опозиције, и са стране врха власти. Разумљива грађанска узнемиреност убрзо је трансформисана у опозициони политички покрет и парламентарну листу. Пропуштена је шанса да се истраје на чисто грађанским захтевима, попут испуњења захтева родитеља из Рибникара да се реконструише цео догађај и објасни. Да је још тада било основа за сумњу у праву позадину, говори нам изјава председника Србије дата тек почетком ове године – да су једна страна држава и служба тражиле да им се преда К. К. Но, и власт је тада искористила протестну атмосферу и 26. маја 2023. организовала сопствени контрамитинг, и довела више хиљада Срба са КиМ у Београд, и то баш на дан који је Курти јавно одредио за упад у три општине на северу КиМ. Сумњиво, зар не?

Шта се десило после тога?

После тога се, у септембру, десила Бањска, чија права позадина и даље није расветљена, али је и те како донела негативне последице по нашу и позицију српског народа на Косову и Метохији. Затим смо имали изборе у децембру, чије резултате је прозападна опозиција оспоравала и на улици, чиме је практично закуцана опозициона позиција да је изборни процес у Србији нерегуларан – с чиме се иначе суштински слажемо. Тај баук нелегитимности – или бар непотпуне легитимности – прелио се и у нови сазив Народне скупштине. И онда је власт то додатно ојачала променом своје позиције у вези пројекта „Јадар”, што је чиста превара, с обзиром на то да су гласачи изашли на биралишта у децембру 2023. са уверењем да је тај пројекат, услед великог противљења стручне и шире јавности, заустављен. Још горе, та политичка превара је изведена на један крајње арогантан, а често и крајње примитиван начин – уз јавне увреде изречене на рачун свих који се противе не само копању литијума, већ уопште том неоколонијалном моделу који дозвољава страним мултинационалним компанијама да прекопавају и експлоатишу Србију. Стога је владајућа коалиција најодговорнија за масовне протесте против Рио Тинта који су избили у лето 2024. И то широко незадовољство је додатно раздражено после трагичног пада надстрешнице у Новом Саду. Стиче се утисак да је јавност изгубила поверење у институције… Сада имамо значајан део јавности који је изгубио свако поверење и поштовање према садашњој власти, а са друге стране власт која не показује искрену жељу да врати легитимитет и поверење у институције и политички процес у земљи, већ се очигледно најпре бави контролом штете, амортизовањем незадовољства и куповином времена у циљу исцрпљивања садашњих протеста.

Какво решење предлажете?

Неки облик техничке владе чији би мандат био јасно ограничен на стварање услова за одржавање избора на којим би сви учествовали, што укључује и ослобађање медијског простора – и оног под утицајем власти и оног под утицајем дела прозападне опозиције.

Да ли мислите да сте направили грешку када нисте подржали опозицију и формирали нову власт у Београду 2023. године?

Никако. Ми смо у изборној кампањи чврсто обећали да, као вансистемска група грађана који се нису професионално бавили политиком, нећемо улазити у постизборне коалиције ни са влашћу, ни са прозападном опозицијом. Да смо то обећање изневерили, изневерили бисмо основни принцип на основу којег смо се ангажовали. Наравно, од тада до данас су се многе околности промениле.

Какве промене може Србија очекивати од доласка Доналда Трампа?

Промене се већ осећају, и то због Трампових муњевитих потеза на домаћем плану: укидање УСАИД-а и целог тог концепта интервенционизма преко НВО, укидање тзв. Зелене агенде, укидање радикалног (транс)џендеризма, полиције мисли која спроводи медијску цензуру, демонтирање домаћег апарата либерално-глобалистичке дубоке државе, излазак из СЗО... Али је ту и најважнија преоријентација на геополитичком плану – озбиљан покушај поправљања и редефинисања односа са Русијом, уз коју иде и прихватање мултиполарности као природне и пожељне појаве у међународним односима.

Да ли се нашој земљи отварају нове перспективе?

Србији се отварају нове, позитивне перспективе. Нема више јединственог Запада који нас притиска да се одрекнемо својих виталних интереса и традиционалних вредности. Тај импулс се сада преселио у ЕУ и Лондон. Оно што је Трамп урадио на домаћем плану – може и Србија. Али ова власт је нажалост идејно и духовно ближа Давосу и Бриселу него Трамповом Вашингтону и Москви. То мора да се промени.