Да ли се Шмит „одрекао” титуле високог представника

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Процес против Милорада Додика можда није испунио наде оних који су мислили да би суд у Сарајеву могао оспорити начин на који је немачки дипломата добио позицију високог представника, али по мишљењу дела аналитичара и судећи по писању дела светских медија, није прошло без ефекта инсистирање Републике Српске на конкретном доказу о сагласности Савета безбедности УН за његово именовање.

Неки су тако разумели и Шмитово појављивање на конференцији за новинаре 25. фебруара, када је испред зграде ОХР говорио у својству председавајућег Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИК) – након седнице тог тела. Како се види на сајту ОХР-а, седам дана пре тога, иступао је потписујући се као високи представник, а након што је примећено да се „одрекао функције” у петак се – поново потписао као високи представник.

Без обзира на то да ли је „корекција” функције привремени маневар, постоје процене да Шмит јесте однео „првостепену победу” у процесу који је захваљујући његовим интервенцијама у законодавство покренут против председника РС, али да то није прошло без одјека у свету, где се БиХ све чешће описује као колонија са неприхватљивим статусом. Између осталог, и Алтернатива за Немачку је у Бундестагу поставила шкакљива питања влади те земље у вези са Шмитовим статусом, који одраније не признају Русија и Кина. У Бањалуци кажу да Шмит није представник међународне заједнице, већ неколицине западних амбасада.

Правни саветник тима одбране председника Републике Горан Петронијевић се нада се би Савет безбедност УН ускоро могао да се изјасни о питању легалитета и легитимитета Шмита, његовој улози и свему осталом. И аналитичар Стевица Деђански подсећа да се Шмит све време представљао као губернатор, а да је сада, вероватно, уочивши промену у светској политици, схватио да се ситуација мења и покушава да се спасе и некако ублажи то што је радио.

Деђански верује да део либералног света и политичара не схвата да се, после говора америчког потпредседника Џеј-Ди Венса у Минхену, свет мења и да „та либерална догма која је рушила легално изабране власти свуда више неће моћи да функционише”. Шмитом се баве и светски медији, између осталог, у тексту „Пресуда Додику: политика једностраног диктата” који је објавио портал „Игл ај експлор”, наводи се да се за законодавну делатност ОХР-а не може наћи упориште у тексту Дејтонског мировног уговора, те да је одсуство елементарног демократског легитимитета при вршењу законодавне власти од високог представника најубедљивији доказ колонијалног карактера БиХ. У тексту се подсећа да Шмит није изабран на начин како су бирани сви ранији високи представници за БиХ, наводећи да се приликом избора Шмита први пут одустало од постизања консензуса у УО ПИК-а и, што је правно гледано најважније, његово именовање није потврдио СБ УН. Како се истиче, без тих одобрења, Шмит се претвара у комесара окупаторског режима. Аутор текста сматра да би власти Српске морале да проблем нелегалног „високог представника” доведу у везу са ширим питањем успостављања безбедности на европском континенту у оквиру преговора Русије и САД о Украјини. У тексту се износи сугестија да Српска не треба одустати од непримењивања одлука суда и тужилаштва БиХ на територији Српске, све док Управни одбор ПИК-а и СБ УН не донесу одлуку о именовању новог високог представника. „И то зато јер су се суд и тужилаштво БиХ претворили у инструменте за спровођење самовоље нелегалног ’високог представника’. Притом је питање правне основаности оваквих аката у једном колонијалном ’правном’ поретку, који је одавно изашао из оквира правног поретка установљеног у БиХ Дејтонским споразумом, од мањег значаја од питања да ли је Српска спремна да брани своју сувереност, а сувереност је фактичка, а не правна категорија, и доказује се на пољу политичке моћи”, наводи се у тексту.

Аналитичар Џевад Галијашевић сматра да је и сам Шмит признао да није високи представник. „Он се није обратио у згради ОХР-а, изнео је говорницу на улицу, обративши се као председавајући УО ПИК-а, а то је у ствари огранак британске обавештајне службе. Они су путем ПИК-а обликовали БиХ, држећи нас већ тридесет година у 12. веку, а баш негде у том периоду су себи донели Велику повељу слободе, ограничивши самовољу краља”, навео је Галијашевић.

Он верује да су Шмиту из Америке забранили да се представља као високи представник, напоменувши како се клима мења и у Немачкој. „Немачки медији су известили да је Фридрих Мерц одбио Шмитов захтев за пријем”, каже Галијашевић и подсећа да је Шмита и председник Хрватске Зоран Милановић назвао колонијалним управником, правећи занимљиве паралеле са временом аустроугарске окупације.

Судски процес и пресуда изречена демократски изабраном председнику није чин правде, већ „прљави” политички маневар са потенцијално разорним последицама по БиХ, пише мађарски магазин „Хунгеријен конзерватив”. Лист наводи да се оптужба ослањала на климаву чињеницу да је председник Додик наводно игнорисао директиве Шмита, који се представља за високог представника. Подсећа се да је ОХР основан 1995. у складу с Дејтонским споразумом да би се обезбедио мир, али под Шмитом је – откако је преузео дужност 2021. из подршку САД и ЕУ – постао институција која доводи до подела. Лист пише да критичари упозоравају на опасан преседан: изабрани представници би у будућности могли бити ућуткани на основу слабих оптужби, нарушавајући демократско самоопредељење.