Између Брисела и Пекинга

У свету који све више постаје мултиполаран, са Кином као једним од најзначајнијих глобалних актера и најавама редефинисања трансатлантских односа након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, Србија се налази на раскрсници између традиционалног процеса европских интеграција и продубљене сарадње са Кином. Геополитички изазови, економска динамика и безбедносне дилеме обликују стратешке изборе српске дипломатије, док настоји да заштити своје интересе у условима све већих притисака и неизвесности.

Централни аспекат методологије пројекта Компас јесте иновативна процена ризика у три кључне области које директно утичу на стратешке одлуке наше земље – политика, безбедност, економија. На основу свеобухватне процене ризика, истраживачи Компас пројекта су идентификовали кључне контингенције које су обликовале српско спољнополитичко позиционирање током 2024. године. Свеукупни ризик је процењен интегрисањем резултата из три аналитичка домена пројекта, узимајући у обзир њихову међусобну повезаност и утицај на спољнополитичку позицију Србије. Ова свеобухватна процена омогућава холистички увид у изазове и могућности са којима се Србија суочава у односима са ЕУ и Кином, пружајући основу за информисано и стратешко доношење одлука. Пресек двају вредности представља укупни Компас ризик, који је методологијом пројекта исказан на скали од екстремног – критични ризик, до ниског ризика. Највећи ниво ризика – критичан ризик – подразумева катастрофалне последице и готово сигурну појаву у блиској будућности. Висок ризик је значајан ризик који може изазвати озбиљне последице и има велику вероватноћу остварења. Умерен ризик је сваки догађај средњег нивоа ризика који може имати мерљиве последице по спољнополитичку позицију Србије, али са нижом вероватноћом остварења. Низак ризик је ограничена контингенција са минималним последицама, која не захтева хитну интервенцију, али их је потребно пратити. Анализа је показала да Србија балансира између ЕУ и Кине, уз све веће изазове у геополитичком маневрисању, економским релацијама и питањима националне безбедности.

Један од најзначајнијих догађаја у односима Србије и ЕУ било је усвајање Резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, коју је подржала већина европских држава. Србија је ову резолуцију оштро критиковала, истичући њен потенцијал за продубљивање регионалних подела и угрожавање међуетничког помирења. Овај догађај довео је до акутног захлађења односа између Београда и Брисела, посебно с обзиром на чињеницу да је 23 од 27 чланица ЕУ подржало резолуцију. С друге стране, улазак тзв. Косова у Савет Европе остао је нереализован, иако је косовска апликација добила позитивне сигнале од Парламентарне скупштине ове институције. Овај процес је одложен због неслагања међу европским државама, али остаје један од највећих камена спотицања у односима Београда и Брисела. Србија је у више наврата наговестила могућност напуштања Савета Европе уколико Косово буде примљено, што је додатно компликовало дипломатске односе. Поред ових политичких дешавања, значајан ударац за Србију представља и нови састав Европског парламента након избора у јуну 2024. године. Десничарске и евроскептичне снаге су ојачале, што би могло довести до промена у политици проширења ЕУ у погледу скепсе ка даљем ширењу Уније.

Док су односи са ЕУ били под притиском, Србија је наставила да гради блиске везе са Кином. Историјска посета председника Си Ђинпинга Србији у мају 2024. резултирала је потписивањем 28 споразума у различитим областима, укључујући инфраструктуру, енергетику, технологију и културу. Посебно значајан био је споразум о изградњи „Заједнице за заједничку будућност”, који је Србију учинио првом европском државом са оваквим обликом партнерства са Кином.

Економски односи су додатно ојачани ступањем на снагу Споразума о слободној трговини 1. јула 2024. Овај споразум омогућава укидање царина на 60% производа одмах, док ће у наредним годинама проценат достићи 90%. Овај договор је већ допринео расту српског извоза у Кину, нарочито у сектору рударства, пољопривреде и фармације. Истовремено, Кина је постала водећи инвеститор у Србији, са више од милијарду долара директних страних инвестиција у првих девет месеци 2024. године. Као резултат, Кина је постала водећи страни инвеститор у Србији, претекавши Холандију, док су у исто време кинеске компаније уложиле две милијарде евра у обновљиве изворе енергије у Србији. Ови пројекти, уз наставак инфраструктурних радова на брзој прузи Београд-Будимпешта и изградњу метроа у Београду, само су додатно учврстили кинеско присуство.

Говорећи на отварању међународне научне конференције „Дијалози о Кини”, која је одржана у оквиру Компас пројекта у октобру прошле године, министар спољних послова Републике Србије, Марко Ђурић, истакао је да нашу спољну политику детерминише „стратешка независност са српским карактеристикама“, ослањајући се на искуства нација које су успешно превазишле сличне изазове кроз историју. Србија наставља да балансира између ЕУ и Кине, али је питање у којој мери ће ова стратегија бити одржива на дужи рок. Посете водећих европских званичника, укључујући немачког канцелара Олафа Шолца и председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, током 2024. године, показале су да Европска унија и даље види Србију као важног партнера на Западном Балкану, али је отворено питање како ће политичке несугласице утицати на брзину европских интеграција. Са друге стране, Србија је све више ослоњена на кинеске инвестиције и продубљивање политичких односа са Кином, које јој пружају економски раст и модернизацију. У домену безбедности, Београд је током 2024. истовремено градио односе и са Западом и са Кином.

Потписивање уговора о куповини француских авиона „Рафал” вредног 2,7 милијарди евра означило је важан корак у војној сарадњи са Европском унијом. Међутим, истовремено је приметан раст војне сарадње са Кином, што укључује набавку кинеског наоружања и полицијску сарадњу. Такође, Србија је наставила да не усклађује своју спољну политику са европским санкцијама против Русије, што је додатно утицало на закоченост у преговорима о европским интеграцијама. У наредном периоду, Србија ће морати да оствари пажљив дипломатски маневар, како би осигурала економски развој, али и избегла потенцијалне политичке конфронтације. Један од највећих изазова остаје питање одржавања стратешке равнотеже, без угрожавања дугорочног циља – пуноправног чланства у Европској унији.

Према табели спољнополитичких ризика коју је развио тим пројекта Компас, ниједна контингенција из 2024. године није оцењена највишим, „екстремним” нивоом ризика. Такав статус би подразумевао директну претњу безбедности државе кроз оружану агресију, суспензију чланства Србије у међународним организацијама или увођење озбиљних економских санкција које би значајно угрозиле домаћу привреду. Током прве године реализације пројекта, ниједан од анализираних сценарија није достигао овај највиши ниво ризика, што указује да, упркос бројним изазовима, Србија успева да очува релативну стабилност у својој спољној политици. Сви прикупљени подаци и класификовање контингенција доступни су у Компас бази података (data.serbiacompass.com), која омогућава претраживање ризика према различитим категоријама и поткатегоријама, уз детаљне описе сценарија и потенцијалних последица.

*Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду, члан пројекта Компас