Југ Сирије као југ Либана

Бошко Јакшић

Охрабрен ударцима које је прошле године нанео Хезболасима, победом Доналда Трампа, Бенјамин Нетанјаху показује да не одустаје од намере да исцрта мапу новог Блиског истока, која подразумева промене режима у Либану и Сирији.

Израелска ратна машина успешно је користила рат либанских Хезболаха као израз солидарности са Палестинцима у Гази. Упркос примирју из новембра, Нетанјаху наставља са притисцима како би дестабилизовао власти у Бејруту.

Последњи приказ силе било је слање формације ловаца Ф-35 која је надлетала бејрутски спортски центар „Камил Шамун” у време док су десетине хиљада припадника Хезболаха одавале последњу пошту двојици својих лидера убијених септембра и октобра 2024: Хасану Насралаху и његовом наследнику Хашему Сафиједину. У истом дану Израелци су бомбардовали циљеве у долини Балбека као и југ Либана.

Ситуација у Либану је релативно мирна, а да ли је велика сахрана могуће последње поглавље једне фазе и почетак нове уз мање изазова? Израел се труди да све и даље буде неизвесно. Дронови и даље убијају по либанском југу, иако је Израел повукао већину копнених снага.

„Немамо намеру да поновимо грешке из прошлости и допустимо да се Хезболаси поново оснаже”, каже један званичник израелске безбедности. Како би то спречио, Израел је најавио да ће под контролом задржати пет стратешки важних локација на либанској страни границе. Трампова администрација то подржава.

Израел је офанзиван став заузео и према Сирији. Нетанјаху је недавно изјавио да на југу Сирије неће толерисати присуство снага владајућег исламистичког покрета Хајат Тахрир ел Шам или било које друге групе блиске новом режиму. „Нећемо допустити снагама ХТС или новој сиријској армији да уђе на територију јужно од Дамаска. Захтевамо потпуну демилитаризацију југа Сирије”, изјавио је.

Премијер је тиме потврдио да израелска армија нема намеру да се евакуише са доминантних позиција које је окупирала на југу Сирије одмах после пада режима Башара ел Асада, укључујући и са положаја на планини Хермон, стратешки најважнијој тачки на израелском северном фронту.

Израел не престаје са бомбардовањима, а министар одбране Израел Кац изјављује да Израел „неће допустити да југ Сирије постане југ Либана”. „Сваки покушај снага сиријског режима и терористичких организација земље да се утврде у зони безбедности на југу биће суочен са ватром.”

Док становништво демонстрира и захтева од власти у Дамаску да узврате и да успоставе територијално јединство, Шара критикује „провокативне” изјаве израелског премијера о „потпуној демилитаризацији” југа Сирије која подразумева да неће бити распоређивања тешког оружја на подручју од Дамаска до Голанске висије.

Да би некако парирао, израелски премијер упозорава Шарину власт да се не сукобљава са заједницом Друза, која је концентрисана на обе стране заједничке границе. Тиме шаље сигнал спремности на сарадњу са мањинама у Сирији, окупљања потенцијалних савезника као у време грађанског рата, када је подржавао разне побуњеничке групе, и поделу Сирије на кантоне и бафер зоне које би лакше гарантовале безбедност Израела.

Израел не крије забринутост због могућности склапања одбрамбеног споразума Анкаре и Дамаска. Страхује се да би Сирија могла да постане протекторат Турске, чији је лидер Реџеп Тајип Ердоган патрон новим сиријским властима Ахмеда ел Шаре, а истовремено отворено непријатељски расположен према Израелу и Нетанјахуу.

Израел верује да је удар на Хезболахе имао кључну улогу у паду Асадовог режима. Нада се да Шара схвата да је то био катализатор који је значајно допринео промени, па Нетанјаху очекује да Шара не понови грешке претходника, да прихвати сарадњу са Израелом и омогући му да се пита око будућности Сирије. У супротном све ради да га дестабилизује.

Израел погледа ка Турској, САД и Русији, калкулишући нове потезе. Нетанјаху је свестан релативно добрих односа Доналда Трампа и Ердогана, а истовремено је заинтересован да турски председник сачува сарадњу са Владимиром Путином. Самит лидера две нуклеарне силе, на коме ће се решавати судбина Украјине, имаће своје директне рефлексије на Блиски исток.

Садашња регионална и глобална клима поставили су Арапе у позицију чекања да се обнове израелско-палестински мировни преговори, али они су маргинализовани као ретко кад до сада. То што Нетанјаху не одустаје од амбиције да утиче на политички