Европа би могла да остане без војне заштите САД

После отвореног разлаза Доналда Трампа и Володимира Зеленског у Белој кући, лидери више од десет европских земаља који су се јуче окупили у Лондону да би разговарали о судбини Украјине решили су да узму ствар у своје руке. Могућност да Стари континент остане без америчке војне подршке више није само хипотетички сценарио.

Европски политичари очекују повлачење 20.000 америчких војника из региона, пише „Вашингтон пост”, позивајући се на изворе у дипломатским круговима. Један дипломата НАТО-а такође је рекао да „не би био изненађен” ако би се у неком тренутку те снаге, распоређене усред ванредног планирања, вратиле у своју матичну базу у Америци. Истовремено, он је нагласио да ће, ако напусте Европу, то бити „повратак нормалном животу”. Због тога европски лидери желе да осигурају да повлачење америчких трупа из Европе не буде резултат споразума америчког и руског председника.

Када је Москва почела да хвали промену геополитичког курса Вашингтона, европски савезници су схватили да више неће моћи да рачунају на војну заштиту САД уколико буду и даље заговарале „праведан мир” за Украјину, који заправо значи наставак рата. Да би избегли ризик даљих трансатлантских подела које могу да буду погубне по НАТО, окупљени лидери су јуче покушали да убеде Зеленског да се врати у преговоре са Трампом, али и да убеде америчког председника да седне за преговарачки сто са Европљанима о условима за постизање мира у Украјини.

Можда је најбољи осећај фрустрираности европских лидера који и даље здушно подржавају кијевски режим описао пољски премијер Доналд Туск уочи доласка у британску престоницу: „Европа се пробудила и полако увиђа колики је парадокс то да 500 милиона Европљана моли 300 милиона Американаца да их одбрани од свега 140 милиона Руса.” Таквом мишљењу се придружио и чешки председник Петр Павел, који је позвао савезнике да заједно покрену широку коалицију земаља вољних да раде на томе да Украјина добије праведан мир, а не да под притиском Русије и САД буде приморана на капитулацију.

Домаћин самита британски премијер Кир Стармер и француски председник Емануел Макрон свесни да су европске безбедносне снаге без америчке подршке слабе, још увек рачунају да је могуће да се нађе компромис са америчким председником.

Стармер, који је у суботу увече изашао лично испред Даунинг стрита 10 да дочека Володомира Зеленског, изјавио је јуче да су се Велика Британија, Француска и Украјина договориле да раде на плану прекида ватре који ће бити представљен Сједињеним Америчким Државама. Он је навео да се на идеју о овом плану дошло након жестоке расправе између америчког и украјинског председника Доналда Трампа и Володимира Зеленског у Овалној соби.

Премијер Кир Стармер у разговору за Би-Би-Си је навео три кључна услова која су, по његовом мишљењу, нужна за постизање трајног мира у Украјини: Снажна Украјина која ће моћи да се бори ако буде потребно и добра преговарачка позиција Кијева, безбедносне гаранције европских земаља и подршка САД.

„Мир се може постићи само ако су испуњена сва три услова”, рекао је Стармер.

Упитан где би требала да буде граница између Украјине и Русије, Стармер није желео да одговори и кратко је поручио: „О томе тек треба да се разговара.”

Још увек није сигурно да ли ће се односи између Украјине и САД брзо вратити у нормалу. Један извор из британске владе за „Скај њуз” признаје да ће бити још „успона и падова”.

„Морамо да имамо циљ пред очима. Али треба да се припремимо за свет у којем Европа више нема безбедносне гаранције САД, не само кад је реч о Украјини”, поручио је овај извор из Даунинг стрита, додавши је Стармерова влада радила на томе да наговори Володимира Зеленског да се врати за преговарачки сто и доврши договор о минералима са САД.

Макрон је јуче упозорио да би одустајање Сједињених Држава од пружања подршке Украјини имало катастрофалне последице, не само за Кијев него и за глобалну безбедност. У разговору за више француских медија он је поручио да, ако се руски челник сада не заустави, рат би се могао проширити и на друге европске земље. Макрон је додао да ће Путин, ако не буде заустављен, сигурно кренути на Молдавију, а можда и даље – на Румунију, и изразио наду да ће Европљани брзо иницирати масивно и заједничко финансирање безбедности. Стога, Макрон упозорава да би потписивање примирја без безбедносних гаранција за Украјину довело до губитка геостратешке способности одвраћања Русије, Кине и других. Уочи пута у Лондон, он је изразио наду да ће Европљани брзо иницирати масивно и заједничко финансирање безбедности.

Москва не крије да се радује што нова администрација САД убрзано мења све конфигурације своје спољне политике: „То се у великој мери поклапа са нашом визијом”, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков у телевизијском интервјуу.

„Пут је још дуг, јер је цео билатерални однос претрпео огромну штету. Али ако се одржи политичка воља оба лидера, председника (Владимира) Путина и председника (Доналда) Трампа, овај пут може бити прилично брз и успешан”, додао је Песков.

Протести подршке Украјини широм САД

Сусрет америчког председника Доналда Трампа и украјинског лидера Володимира Зеленског у петак у Белој кући, који западни медији називају „катастрофалним”, покренуо је низ протеста подршке Украјини широм Сједињених Америчких Држава. Демонстранти су у суботу изашли на улице Њујорка, Лос Анђелеса и Бостона како би изразили подршку Украјини и њеном председнику Зеленском, преноси данас лондонски „Гардијан”.

Маск подржао позиве да САД изађе из НАТО-а и УН

Амерички милијардер Илон Маск написао је јуче на платформи „Икс” да се слаже да Сједињене Америчке Државе треба да изађу из НАТО-а и Уједињених нација.

„Слажем се”, написао је Маск реагујући на пост десничарског политичког коментатора Гинтера Иглмана, који је рекао да је „време” да САД напусте НАТО и УН.

Маск је изнео свој став након што је неколико републиканских законодаваца поднело предлог закона о изласку САД из УН, тврдећи да та организација није у складу са агендом „Америка на првом месту” администрације председника САД Доналда Трампа.

Лавров: Европа, за разлику од САД, тражи рат

Сједињене Америчке Државе директно говоре о жељи да се оконча сукоб у Украјини, али Европа захтева наставак „банкета” у виду рата, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у интервјуу за медијски холдинг „Красна звезда”.

„А сада, после мандата Џоа Бајдена, дошли су људи који желе да се руководе здравим разумом. Они директно говоре да желе да прекину све ратове, желе мир. Ко тражи наставак банкета у виду рата? Европа”, приметио је руски министар.