Икона је нањушила девојчицу у жбуњу

Јуче око седам часова пас спасилац Икона открио је у жбуњу малу Дуњу Марковић за којом је организована потрага најширих размера. Девојчица је била у хипотермији кад је нађена и готово у несвесном стању, али су медицинске службе утврдиле да није животно угрожена, каже за „Политику” Дејан Шевковић, спасилац Горске службе спасавања и водич службених паса, који је са десетинама колега и Иконом учествовао у потрази. Целе претпрошле ноћи 35 припадника ГСС-а из ваљевске, београдске и новосадске станице учествовало је са свим другим службама у тражењу двогодишњакиње чији се траг изгубио у поподневним часовима 3. марта у Убу, после чега је у Србији активиран систем „Пронађи ме”.

„Ваљевски тим ГСС-а активиран је одмах по сазнању да је девојчица нестала, а припадници службе из других градова пристигли су на терен у понедељак око 23 часа. Одмах смо се организовали и кренули у потрагу. Претраживали смо део по део терена, који за нас није био претерано напоран, али за двогодишње дете ходање по ораницама и подручју кроз које протичу потоци мора да је било изузетно тешко и опасно”, каже Шевковић.

Температура током ноћи приближавала се нули, али спасиоци нису одустајали од вишесатне претраге широког подручја.

„Икона је око седам часова ујутру нешто нањушила, одмах јој се променио говор тела, схватио сам да је покупила мирис и пустио сам је. Отрчала је до оближњег жбуња и видели смо да је у њему девојчица. Нисам Икони дозволио да лаје, што су пси спасиоци научени да раде када пронађу унесрећеног, да је не бисмо уплашили”, прича овај припадник Горске службе спасавања.

Иако је ваздушном линијом место на којем су спасиоци пронашли девојчицу удаљено од куће из које је нестала око 700 метара, како објашњава наш саговорник, не зна се колико је двогодишњакиња дуго лутала нити куда је све ходала.

Иначе, Икона је стара две године и ћерка је Мери, немачког радног овчара, о којој је „Политика” писала пре две и по године, када је постала најшколованији пас у историји свих служби које поседују спасилачке псе у Србији, освојивши међународну лиценцу за потрагу у шумама. Икона иде стопама своје мајке и показује изузетне способности у потрагама.

Овај случај још једном је показао колико су важни пси спасиоци, чија обука траје најмање две и по године. Годишње се у разним крајевима наше земље и различитим поводима изгуби око 1.500 особа, а пет водича и пет обучених паса на терену замењују 150 људи који обављају претрагу.