Традиција врањских вечери у Београду

Врањске вечери које се већ деценијама одржавају у Београду показују, између осталог, разноврсно богатство Србије. Временом су еволуирале у традиционалну вредност. То поткрепљује чињеница да Удружење Врањанаца у Београду, симболичног назива „Жуто цвеће”, ово дружење организује већ 41. пут.

Корени удружења сежу до 1921. године. О његовој историји сведочиће монографија о удружењу, која је у завршној фази. Један од прилога из архиве удружења је и фотографија са прве врањске вечери у Београду, коју сам приложио уз овај текст. Било је то 1971. године у престижном хотелу „Југославија”.

У међувремену се некадашња социјалистичка федерална држава са шест република болно дезинтегрисала. Хотел Југославија је недавно порушен да би се изградило нешто друго. Међутим жилаво Удружење Врањанаца и традиционалне Врањске вечери су опстали и трају као културолошка вредност и једна од београдских легенди. Традиција потиче од некадашњих личности из сиромашног краја који су у Београду видели прилику за успех. Такође, који су желели и могли да, уз свој одушак, подаре велеграду посебне доживљаје и радости.

И ове године (у суботу, 29. марта, у пространом амбијенту ресторана „Језеро” на Ади Циганлији) око 600 Врањанки и Врањанаца из више генерација, заједно с љубитељима врањске музике, песме и игре, окупиће се да се друже и оживе носталгију за својим крајем и старим временима.

Певачи, глумци и неизоставни трубачи постараће се да се и овогодишње Врањско вече памти и препричава и да буде најбоља позивница за наредно.

Како се за песму може рећи „хвала што нас је одржала”, тако се и за традицију одржавања врањских вечери (са песмом) може рећи – хвала.

Слободан Стојановић,

Београд