Сеоба студената по домовима

Mолбе за замену места између различитих категорија и домова студенти почели су да предају служби смештаја Студентског центра у Ђушиној улици број 5/а. Међу собом, они проналазе и предлажу комбинације које им одговарају, а образложења за њихове жеље служба смештаја разврстава у четири групе. Првог дана предато је три стотине молби и одмах је одобрено 70, а јуче је стигло још стотину захтева.

Студенти најчешће хоће да буду са рођеном браћом, односно сестрама, или колегама истог факултета или више школе. У оба случаја потребна им је само сагласност управника дома. Процедура за одобравање молби у којима стоји да ће после замене један од студената одустати од смештаја у дому такође је кратка. Мирослав Сарић, шеф службе смештаја, каже да високошколци који планирају да не станују у дому бивају замољени да се свог права писмено и одрекну. Уколико одбију то да учине, рађа се сумња да „својим” креветом желе да тргују. Најчешће су у питању апсолвенти који траже и успевају да добију смештај прве категорије, а потом се предомисле и моле за замену са неким коме је припао лошији смештај. Иако, уколико буду ухваћени на делу, више никада неће моћи да се кандидују за смештај у дому, њима то није важно, јер знају да ће дипломирати за неколико месеци.

– Ако неко на расподели тражи „Студентски град”, припадне му место у том дому, а ипак пожели „Карабурму”, која је за две категорије ниже рангирана, поставља се питање – зашто одмах није тражио „Карабурму” – рекао је Сарић и додао је да без обзира што је махинација очигледна, надлежни немају начина да је докажу, па се овакве молбе готово увек одобравају.

Сумњиве захтеве служба смештаја почела је да бележи и, у сарадњи са Драганом Вујачићем и Бранком Вујићем, представницима службе за безбедност Студентског центра, собе и чип-картице њихових аутора ускоро ће бити преконтролисане.

За неке „уступке” приликом замене студенти зарађују, како незванично сазнајемо, и по више стотина евра.

О захтевима са разлозима који спадају под „тачку разно” чије подношење завршава сутра, служба смештаја одлучиваће најкасније до 16. децембра, а резултате ће, до тог дана, истаћи на свом сајту, факултетским паноима и у студентским домовима. Спајање са сестром од тетке, братом од стрица, ујака и осталих сродника некада је прави разлог. Међутим, неретко се покаже да рођачке везе уопште не постоје. У молбама се могу прочитати и крајње срцепарајући и противречни вапаји – „Немањи је рођака у ’Студењаку’, одрасли су заједно – као сестра му је. У ’Пенезићу’ нема никога” и „Молим Вас да моја другарица и ја будемо заједно у соби, ради дељења заједничких личних ствари”.

Жељко Васиљевић, студент Машинског факултета, рекао нам је да кревет у четвртом блоку Студентског града жели да „замени” за лежај у дому „Слободан Пенезић”.

– Пет година сам у „Пенезићу”, навикао сам се на живот у том крају. На факултету су ми, питај бога зашто, доделили „Студентски град” – казао је Васиљевић.

Мирослав Сарић тврди да одељење којим он руководи у ствари факултетима сервисира места у студентским домовима, шаље им одређену квоту, али је питање да ли факултети током резервације испоштују жеље и квалификације студената.

– Када рок за усељење истекне, појављују се упражњена места, јер се студенти којима су припала, нису појавили на вратима домова. Факултети их попуњавају студенима који су остали испод црте. Међутим, дешава се да нам тада шаљу, не оне који су први на листи, већ неке који се налазе „дубоко” испод црте – каже Сарић и додаје да служба смештаја на то не може да утиче.

Почетком ове недеље, према речима надлежних у Студентском центру, Министарство просвете одобрило је проширење листе за 18 места – и то шест за докторанте, а 12 за Роме који студирају на Београдском универзитету.