Деца могу да пријаве насиље на платформи „Чувам те”

Национална платформа за превенцију насиља која укључује децу, под називом „Чувам те”, заживела је тек у последњих годину дана. Стиже све више пријава, било да су анонимне или потписане, а стручњаци их прослеђују школама, центрима за социјални рад и полицији.

Удружење полицајаца и грађана „Безбедна заједница” организовала је крајем прошле недеље трибину о вршњачком и породичном насиљу, у којој су, поред стручњака, учествовали и средњошколци.

– Испоставило се да деца углавном не знају да апликација „Чувам те” постоји и да су сви надлежни органи умрежени кроз ту апликацију и поступају по пријавама. Зато у последње време много радимо са основцима и средњошколцима и учимо их како да препознају и пријаве насиље – каже мајор полиције Бобан Павловић, инспектор унутрашње контроле полиције и председник Удружења полицајаца и грађана „Безбедна заједница”.

Трибину је подржао и кабинет министарке без портфеља Татјане Мацуре, задужене за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена. Помоћница поверенице за заштиту равноправности Татјана Пријић истакла је да је дискриминација најчешће узрок сваког насиља и да се још од најмлађег узраста код деце мора развијати емпатија, као и да се на насиље мора реаговати пријавом одговарајућим институцијама.

Поред тога, истиче мајор Павловић, неопходно је да постоји поверење у институције, које морају поступати по пријавама у складу са законом.

Занимљиво је било излагање адвокатице Марине Млађеновић, која је најпре рекла да је због вршњачког насиља, које је трпела у основној школи, почела да тренира карате како би била јача од насилника, али је касније схватила да насиље није добар одговор.

– Сада, после 25 година, из угла правника и адвоката, свесна сам да то није решење и да се на насиље никада не одговара насиљем. Зато морамо говорити о превенцији и о мерама које је потребно предузети да до насиља не дође, а ако до тога и дође, онда је најважнији задатак да охрабримо жртву да насиље пријави – рекла је адвокатица Марина Млађеновић.

Чак и током обуставе рада адвоката, како је истакла, она и њене колеге су могле да поступају у случајевима насиља у породици. Жртве су најчешће жене, али и мушкарци, а често и деца и стари људи који трпе насиље од своје деце.

– Проблем је у томе што је породица сада најугроженија институција. У пракси моје канцеларије чак 70 одсто предмета су разводни спорови, по тужби или споразуму, и зато могу да кажем да је толеранција међу партнерима све мања. Готово половина бракова се разводи врло брзо, већ после пар година заједничког живота. Међутим, има и случајева жена које су прешле шездесету годину и одлучиле да изађу из брака у коме деценијама трпе насиље – рекла је адвокатица.

Сам развод, уколико није споразумни, често је праћен актима насиља, па се дешава да жене током кривичног поступка, иако су пријавиле насиље, касније искористе своје законско право да не сведоче против супруга, па се кривична пријава одбацује, а насиље се наставља, било да је физичко или психичко.

– Узнемиравање се врши и увредама, претњама, уценама, понижавајућим речима и гестикулацијама. Све то нарушава спокојство, сигурност и здравље жртве, јер насиље није само када вас неко удари. Жене долазе код адвоката када већ дуго трпе насиље. Зато, уколико сте жртва насиља, потребно је учинити све осим да трпите. Јер, дешава се да жене заврше и у душевној болници због насиља које крију од породице и пријатеља – рекла је адвокатица Марина Млађеновић.

Учесници трибине подсетили су и на чињеницу да деца која живе у браковима у којима њихове мајке трпе насиље попримају такво понашање и постају агресивна, што за последицу најчешће има вршњачко насиље.