Ко чува уставно уређење Србије?

Први новембар 2024. године, када се са зграде железничке станице у Новом Саду обрушила надстрешница, остаће уписан у новијој српској историји као датум од ког ништа неће бити исто.

А није да Србија није имала бурну блиску (а и даљу) прошлост. Преживели смо страшне поплаве када је, сетићете се, власт оптуживана да “скрива на десетине жртава у Обреновцу”. Прошли смо кроз епидемију ковида и протесте против епидемиолошких мера (?!) које су уведене како би се сачували животи. Блокирали су се ауто-путеви због литијума око ког се у свету отимају. Организовани су протести против Београда на води, којим се данас многи од актера тих протеста радо шетају (или су чак и станове купили), камповало се како би се спречило уклањање старог и дотрајалог моста и изградио нови.

На крају, протестовало се против власти и након страшног злочина који се десио у Рибникару, као да је власт крива за оно што се десило, а не малолетни учинилац чији су родитељи данас пред судом. Ипак, нико никада није искористио велику несрећу која се десила, на начин на који је то сада урађено. И то након несреће која може да се, нажалост, деси било где у свету. Да је тужилаштво био пасивно, те да је власт имала намеру да било шта заташка разумео бих реакцију народа. Напротив, тужилаштво је реаговало енергично, вештачење је било ефикасно, рука правде је била можда и предугачка па је поступак покренут и против ресорног министра, и сваког ко је одговоран за несрећу. До данас нисам чуо/прочитао да је било ко, ко је можда одговоран, екскулпиран (заштићен од) одговорности. Скоро две и по деценије се професионално бавим овим занатом, пратим и упоредно право, и искрено не знам за ефикасније вођење поступка.

Имајући у виду све ово, не прође дан да се не запитам шта је циљ (да сами воде истрагу?!) оних који су захтевали документацију о паду настрешнице у Новом Саду? Као човек који читавог живота прати друштвена дешавања, не могу да не констатујем да је извршна власт била апсолутно проактивна на било који захтев заинтересоване јавности.

До данас је објављено 596 линкова на сајту Владе РС и укупно 30.587 документа. Познато је да су председник државе, ресорно министарство, премијер и други представници власти као и ИЖС-а позвали на разговор са стручном јавношћу, на дијалог, али су ти сусрети изостали јер се нико није одазивао на позиве. Потпуно сам уверен да о овој незгодни нико ништа не крије. Сходно томе, логично је да се човек запита, чему толика фрустрација у делу јавности, толики набој негативне, ратнохушкачке реторике. Чему толика мржња и острашћеност?!

Једини логичан закључак који се намеће јесте да се неко баш потрудио да све оно што је следило након 1. новембра добро изрежира и спроведе у дело и то неко ко очигледно жели насилну промену власти. Дакле, не промену на изборима, него на улици. Неко ко је много пута до сада покушао да разним уличним перформансима у Србији дође до промене власти. Неко ко има интерес да уруши нашу економију, нашу привреду и уосталом нашу самосталност у вођењу сопствене политике. Неко коме није до Србије. Ако се све ово зна, а посебно ако се у виду имају истраживања јавног мнења која потврђују да народ све више верује политици председника Вучића и његовог тима, закључак је јасан – у току је покушај државног удара, односно извршење веома тешког кривичног дела.

Једино што је нејасно јесте, шта се дешава са тужилаштвом, зашто се не чува уставно уређење Републике Србије?