Ko čuva ustavno uređenje Srbije?

Prvi novembar 2024. godine, kada se sa zgrade železničke stanice u Novom Sadu obrušila nadstrešnica, ostaće upisan u novijoj srpskoj istoriji kao datum od kog ništa neće biti isto.

A nije da Srbija nije imala burnu blisku (a i dalju) prošlost. Preživeli smo strašne poplave kada je, setićete se, vlast optuživana da “skriva na desetine žrtava u Obrenovcu”. Prošli smo kroz epidemiju kovida i proteste protiv epidemioloških mera (?!) koje su uvedene kako bi se sačuvali životi. Blokirali su se auto-putevi zbog litijuma oko kog se u svetu otimaju. Organizovani su protesti protiv Beograda na vodi, kojim se danas mnogi od aktera tih protesta rado šetaju (ili su čak i stanove kupili), kampovalo se kako bi se sprečilo uklanjanje starog i dotrajalog mosta i izgradio novi.

Na kraju, protestovalo se protiv vlasti i nakon strašnog zločina koji se desio u Ribnikaru, kao da je vlast kriva za ono što se desilo, a ne maloletni učinilac čiji su roditelji danas pred sudom. Ipak, niko nikada nije iskoristio veliku nesreću koja se desila, na način na koji je to sada urađeno. I to nakon nesreće koja može da se, nažalost, desi bilo gde u svetu. Da je tužilaštvo bio pasivno, te da je vlast imala nameru da bilo šta zataška razumeo bih reakciju naroda. Naprotiv, tužilaštvo je reagovalo energično, veštačenje je bilo efikasno, ruka pravde je bila možda i predugačka pa je postupak pokrenut i protiv resornog ministra, i svakog ko je odgovoran za nesreću. Do danas nisam čuo/pročitao da je bilo ko, ko je možda odgovoran, ekskulpiran (zaštićen od) odgovornosti. Skoro dve i po decenije se profesionalno bavim ovim zanatom, pratim i uporedno pravo, i iskreno ne znam za efikasnije vođenje postupka.

Imajući u vidu sve ovo, ne prođe dan da se ne zapitam šta je cilj (da sami vode istragu?!) onih koji su zahtevali dokumentaciju o padu nastrešnice u Novom Sadu? Kao čovek koji čitavog života prati društvena dešavanja, ne mogu da ne konstatujem da je izvršna vlast bila apsolutno proaktivna na bilo koji zahtev zainteresovane javnosti.

Do danas je objavljeno 596 linkova na sajtu Vlade RS i ukupno 30.587 dokumenta. Poznato je da su predsednik države, resorno ministarstvo, premijer i drugi predstavnici vlasti kao i IŽS-a pozvali na razgovor sa stručnom javnošću, na dijalog, ali su ti susreti izostali jer se niko nije odazivao na pozive. Potpuno sam uveren da o ovoj nezgodni niko ništa ne krije. Shodno tome, logično je da se čovek zapita, čemu tolika frustracija u delu javnosti, toliki naboj negativne, ratnohuškačke retorike. Čemu tolika mržnja i ostrašćenost?!

Jedini logičan zaključak koji se nameće jeste da se neko baš potrudio da sve ono što je sledilo nakon 1. novembra dobro izrežira i sprovede u delo i to neko ko očigledno želi nasilnu promenu vlasti. Dakle, ne promenu na izborima, nego na ulici. Neko ko je mnogo puta do sada pokušao da raznim uličnim performansima u Srbiji dođe do promene vlasti. Neko ko ima interes da uruši našu ekonomiju, našu privredu i uostalom našu samostalnost u vođenju sopstvene politike. Neko kome nije do Srbije. Ako se sve ovo zna, a posebno ako se u vidu imaju istraživanja javnog mnenja koja potvrđuju da narod sve više veruje politici predsednika Vučića i njegovog tima, zaključak je jasan – u toku je pokušaj državnog udara, odnosno izvršenje veoma teškog krivičnog dela.

Jedino što je nejasno jeste, šta se dešava sa tužilaštvom, zašto se ne čuva ustavno uređenje Republike Srbije?