На нишану ока и срца

Фотографисати значи истовремено нишанити и главом, и оком, и срцем, речи су Анри Картије-Бресона, познатог француског фотографа, чија је изложба у Француском културном центру у Београду отворена до 13. децембра. Међутим, за познаваоце његовог дела Картије-Бресон није само фотограф. Он је пре свега уметник који је унапредио фотографију од обичног шкљоцања у префињену, дисциплиновану уметничку форму.

Спојивши документаризам, аутентичност и строгу уметничку форму, показао је да уместо сликарске четкице може да се користи и фотографска камера. Велики француски песник Ив Бонфоа сматра га такође песником и каже: „Када посматрам неко дело Анри Картије-Бресона, најпре сам запањен да су ситуације тако снажне, вишеслојне и вишезначне уопште могле да се згоде”. Сам Картије-Бресон је тај магични тренутак „када се сви елементи сроде и тако створе снажан и трајан фотографски призор” назвао „одлучујућим моментом”. Његово дело свој највећи квалитет извлачи из видљиве баналности у којој открива димензије универзалног.

Анри Картије-Бресон рођен је 1908. године у Шантелуу, у округу Сена-и-Марн, а умро је 2004. у Прованси. Веома рано је био опчињен сликарством, поготово надреализмом,али када је 1932. године, после годину дана проведених на Обали Слоноваче, открио фотоапарат „лајку”, то је почетак страсти коју је за тим апаратом и фотографијом неговао до краја живота. Посветио се репортажној фотографији и као фоторепортер кренуо у грађански рат у Шпанију, затим је радио у Мексику, па у САД.

Прва изложба његових радова била је у њујоршкој галерији Жилијен Леви, затим је радио неколико филмова са Жаном Реноаром. У ратном заробљеништву у које је доспео 1940. провео је три године и одатле после трећег покушаја успео да побегне 1943. Тада се прикључио француском покрету отпора и као фотограф пратио напредовање савезника и ослобађање Париза. Године 1945. фотографише ослобађање Париза заједно са групом професионалних новинара, а затим снима документарни филм „Повратак”.

Заљубљеник у ликовну уметност, који се последњих 20 година свог живота и посветио сликарству, сматра се зачетником фото-новинарства, један је од оснивача фотографске агенције „Магнум” и први фотограф који је имао своју изложбу фотографија у париском Лувру.

Обишао је цео свет са камером и забележио најдраматичније тренутке историје прошлог века. Његове фотографије, било да су на њима Махатма Ганди, Вилијам Фокнер, кинески револуционари или (и пре свега) обични људи, ухваћени у „одлучујућем моменту, остаће као трајно сведочанство 20. века.

Фотографије у Француском културном центру последњи су тиражи које је остварио Анри Картије-Бресон пред своју смрт 2004. године.