Предузећа за страначка поткусуривања

Загреб, децембра –  „Апсолутно је нелогично да су плате премијера, министара и заступника много мање него оне менаџера државних предузећа. Није време за овакве плате и бонусе…” Ова констатација коју је пре неколико дана гостујући на загребачком радију изговорио премијер Иво Санадер указује да је и Хрватска међу оним земљама насталим из претходне Југославије у којима се итекако исплати бити на челу неког јавног предузећа и то знатно више него и на највишим државним функцијама.

Како то конкретно изгледа показују следећи подаци који су „исцурили” са недавне затворене седнице владе на ту тему, јер примања у врховима државних предузећа су пословна тајна и до те информације није лако доћи: док хрватски премијер има месечну нето плату од 3.170 евра (22.500 куна), најбоље плаћени државни менаџер за прошлу годину био је дугогодишњи директор националне авио-компанијеКроације ерлајнс Иван Мишетић са 6.080 евра (43.186 куна) нето месечно.Затим следи директор Кроација осигурања Хрвоје Војковић са 5.139 евра (36.420 куна), а ту негде је и директор Јанафа Анте Марков, док директори осталих јавних предузећа као што су Пошта, ХРТ, Хрватске шуме, Хрватске цесте, Хрватске воде имају месечне плате углавном између 17.000 и 21.000 куна (2.500–3.000 евра). Занимљиво је да се плата председника Управе националне нафтне компаније Ина ту не спомиње.

Новинар Дарко Петричић, који ускоро објављује књигу о организованом криминалу у Хрватској, тврди да први човек Ине Томислав Драгичевић месечно прима нето између 200.000 и 300.000 куна, што је за преко десет пута више од премијера и председника државе. Просечне нето плате у Хрватској у октобру ове године биле су 5.222 куне (735 евра).

Хрватска има 20 јавних предузећа, а протеклу финансијску годину у минусу је завршила само једна – Аутоцеста Ријека–Загреб. Међу онима са добитком после неколико година најзад се нашла и једина новинска кућа преостала у државном власништву „Вјесник”. То је успело и Хрватским жељезницама, али уз обилате субвенције државе у износу од преко 253 милиона евра.

Ово је, иначе, трећи пут у мандату ове владе да се најављује „резање” енормних примања челних људи и чланова управа јавних предузећа, али је тај „залогај” очито превелик да би се тек тако решио. Штавише, у опозиционим редовима не верују много у искреност оваквих иступа премијера Санадера. Тако је функционер СДП-а Славко Линић изјавио да су Санадер и његови министри „као чланови надзорних одбора, одговорни за високе плате у државним предузећима, као и губитке које производе та предузећа”.

У домаћој јавности влада уверење да ће влада тешко моћи да ограничи плате председника и чланова управних одбора у јавним предузећима зато што она послују на „отвореном” тржишту, а уз то су нека још и монополисти па имају осигурану велику зараду. Влада може – како се верује – да донесе препоруке о начину формирања тих плата које су сада очито изван контроле.

Ако влада заиста жели да реши проблем у том погледу ипак постоје могућности које нису толико видљиве у смислу правне регулативе, али су итекако моћне. Овакав закључак произилази из чињенице да су функције у врховима јавних предузећа додељиване по страначким заслугама, што је било видљиво приликом формирања сваке политичке коалиције на власти. Тако је било и приликом успостављања садашње власти почетком ове године када ХДЗ није могао сам да је формира, па је преговарао са ХСС-ом и ХСЛС-ом, који су отворено тражили и добили „у надлежност” и одређена државна предузећа на чија руководећа места су поставили своје људе. У осталима је то, наравно, урадио ХДЗ.

На тај проблем пре два месеца јавно је упозорила опозициона Хрватска народна странка, чији је потпредседник Јозо Радош критиковао већ уходану праксу именовања функционера и чланова управа јавних предузећа „према политичкој подобности, а с мањком стручности, образовања и искуства”. Преносећи став ХНС-а да би именовања у јавним предузећима требало да иду преко јавних конкурса, Радош је рекао:

„Функционери могу бити чланови само два надзорна одбора трговачких друштава од посебног државног интереса и да за свој рад не примају накнаду. Но, у надзорне одборе трговачких друштава која нису од посебног државног интереса надлежне власти именују особе које нису државни функционери и то најчешће по страначком кључу. И чланови управа јавних предузећа најчешће се именују по страначком кључу. Они имају приходе веће од прихода председника владе и онда када су њихове фирме у губицима, субвенциониране од државе. При томе су њихови приходи тајни”.

Како је, такође, упозорио именовање нестручних и политички подобних чланова управа вишеструко је штетно, јер „они не знају радити посао вођења фирме, немају снаге да се боре за минималну стручну аутономију у односу на политику, а кадровска политика коју воде унутар фирми иста је каквом су и сами дошли на позиције што доводи до неквалитете целокупног система”.

наш стални дописник