Preduzeća za stranačka potkusurivanja

Zagreb, decembra –  „Apsolutno je nelogično da su plate premijera, ministara i zastupnika mnogo manje nego one menadžera državnih preduzeća. Nije vreme za ovakve plate i bonuse…” Ova konstatacija koju je pre nekoliko dana gostujući na zagrebačkom radiju izgovorio premijer Ivo Sanader ukazuje da je i Hrvatska među onim zemljama nastalim iz prethodne Jugoslavije u kojima se itekako isplati biti na čelu nekog javnog preduzeća i to znatno više nego i na najvišim državnim funkcijama.

Kako to konkretno izgleda pokazuju sledeći podaci koji su „iscurili” sa nedavne zatvorene sednice vlade na tu temu, jer primanja u vrhovima državnih preduzeća su poslovna tajna i do te informacije nije lako doći: dok hrvatski premijer ima mesečnu neto platu od 3.170 evra (22.500 kuna), najbolje plaćeni državni menadžer za prošlu godinu bio je dugogodišnji direktor nacionalne avio-kompanijeKroacije erlajns Ivan Mišetić sa 6.080 evra (43.186 kuna) neto mesečno.Zatim sledi direktor Kroacija osiguranja Hrvoje Vojković sa 5.139 evra (36.420 kuna), a tu negde je i direktor Janafa Ante Markov, dok direktori ostalih javnih preduzeća kao što su Pošta, HRT, Hrvatske šume, Hrvatske ceste, Hrvatske vode imaju mesečne plate uglavnom između 17.000 i 21.000 kuna (2.500–3.000 evra). Zanimljivo je da se plata predsednika Uprave nacionalne naftne kompanije Ina tu ne spominje.

Novinar Darko Petričić, koji uskoro objavljuje knjigu o organizovanom kriminalu u Hrvatskoj, tvrdi da prvi čovek Ine Tomislav Dragičević mesečno prima neto između 200.000 i 300.000 kuna, što je za preko deset puta više od premijera i predsednika države. Prosečne neto plate u Hrvatskoj u oktobru ove godine bile su 5.222 kune (735 evra).

Hrvatska ima 20 javnih preduzeća, a proteklu finansijsku godinu u minusu je završila samo jedna – Autocesta Rijeka–Zagreb. Među onima sa dobitkom posle nekoliko godina najzad se našla i jedina novinska kuća preostala u državnom vlasništvu „Vjesnik”. To je uspelo i Hrvatskim željeznicama, ali uz obilate subvencije države u iznosu od preko 253 miliona evra.

Ovo je, inače, treći put u mandatu ove vlade da se najavljuje „rezanje” enormnih primanja čelnih ljudi i članova uprava javnih preduzeća, ali je taj „zalogaj” očito prevelik da bi se tek tako rešio. Štaviše, u opozicionim redovima ne veruju mnogo u iskrenost ovakvih istupa premijera Sanadera. Tako je funkcioner SDP-a Slavko Linić izjavio da su Sanader i njegovi ministri „kao članovi nadzornih odbora, odgovorni za visoke plate u državnim preduzećima, kao i gubitke koje proizvode ta preduzeća”.

U domaćoj javnosti vlada uverenje da će vlada teško moći da ograniči plate predsednika i članova upravnih odbora u javnim preduzećima zato što ona posluju na „otvorenom” tržištu, a uz to su neka još i monopolisti pa imaju osiguranu veliku zaradu. Vlada može – kako se veruje – da donese preporuke o načinu formiranja tih plata koje su sada očito izvan kontrole.

Ako vlada zaista želi da reši problem u tom pogledu ipak postoje mogućnosti koje nisu toliko vidljive u smislu pravne regulative, ali su itekako moćne. Ovakav zaključak proizilazi iz činjenice da su funkcije u vrhovima javnih preduzeća dodeljivane po stranačkim zaslugama, što je bilo vidljivo prilikom formiranja svake političke koalicije na vlasti. Tako je bilo i prilikom uspostavljanja sadašnje vlasti početkom ove godine kada HDZ nije mogao sam da je formira, pa je pregovarao sa HSS-om i HSLS-om, koji su otvoreno tražili i dobili „u nadležnost” i određena državna preduzeća na čija rukovodeća mesta su postavili svoje ljude. U ostalima je to, naravno, uradio HDZ.

Na taj problem pre dva meseca javno je upozorila opoziciona Hrvatska narodna stranka, čiji je potpredsednik Jozo Radoš kritikovao već uhodanu praksu imenovanja funkcionera i članova uprava javnih preduzeća „prema političkoj podobnosti, a s manjkom stručnosti, obrazovanja i iskustva”. Prenoseći stav HNS-a da bi imenovanja u javnim preduzećima trebalo da idu preko javnih konkursa, Radoš je rekao:

„Funkcioneri mogu biti članovi samo dva nadzorna odbora trgovačkih društava od posebnog državnog interesa i da za svoj rad ne primaju naknadu. No, u nadzorne odbore trgovačkih društava koja nisu od posebnog državnog interesa nadležne vlasti imenuju osobe koje nisu državni funkcioneri i to najčešće po stranačkom ključu. I članovi uprava javnih preduzeća najčešće se imenuju po stranačkom ključu. Oni imaju prihode veće od prihoda predsednika vlade i onda kada su njihove firme u gubicima, subvencionirane od države. Pri tome su njihovi prihodi tajni”.

Kako je, takođe, upozorio imenovanje nestručnih i politički podobnih članova uprava višestruko je štetno, jer „oni ne znaju raditi posao vođenja firme, nemaju snage da se bore za minimalnu stručnu autonomiju u odnosu na politiku, a kadrovska politika koju vode unutar firmi ista je kakvom su i sami došli na pozicije što dovodi do nekvalitete celokupnog sistema”.

naš stalni dopisnik