Рецесија на вратима Србије

Новембарска анкета о конјунктури донела је нова озбиљна упозорења о могућем утицају светске економске кризе на домаћу привреду. Општи индикатор пословне климе забележио је негативну вредност први пут од новембра 2003, а тромесечна очекивања привредника суна најнижем нивоу још од августа 1995. године (изузимајући неколико месеци током бомбардовања земље 1999. године). За разлику од прошлог месеца, негативне оцене о пословној клими забележене су не само у приватном него и у државно-друштвеном сектору. У оквиру приватног сектора, свака четврта фирма очекује да ће у наредна три месеца бити у горем положају него данас, а у октобру је свако пето предузеће имало то очекивање, што говори у прилог тези да се кризапродубљује а положај приватних фирми убрзано погоршава. Осимтога, у оквиру приватног сектора 21 одсто фирми очекује да ће у наредна три месеца смањити број запослених – у октобру је исти став имало 14 одсто фирми. Посматрано по појединачним индикаторима, највећа погоршања забележена су у оквиру очекиване продаје у наредна три месеца – индикатор очекиване продаје драстично је смањен у новембру, чак 27 одсто фирми очекује нижу продају у наредна три месеца. У октобру је нижу тромесечну продају очекивало 16 одсто предузећа, а у септембру седам одсто, што показује да се у само тримесецаскоро четири пута повећао број фирми које очекују нижу продају у наредном периоду.

У новембарској анкети забележена су два резултата по питању инфлационих очекивања – раст очекиваних цена инпута (84 одсто фирми очекује раст цена својих инпута), уз мали пад очекивања попитању будућих цена својих готових производа (још увек око 35 одсто фирми очекује раст својих цена). Вероватно је да фирме очекују да ће упркос паду цена нафте и сировина, слабљење динара имати јачи негативан утицај на цене њихових инпута, али да, с друге стране, увећане трошкове због слабе тражње неће моћи да пребаце на потрошаче.

Народна банка Србијесе налази пред два проблема која су последица глобалне финансијске кризе. Један је политика курса, а други проблем је везан за смањење ликвидности привреде услед уздржавања банака да је кредитирају досадашњим ритмом. Монетарна политика нема могућности да подстакне банке на додатно позајмљивање новца привреди у ситуацији када је кредитни потенцијал сужен.

Монетарни одбор НБС је првог дана децембра одлучио да референтну каматну стопу задржи на непромењеном нивоу од 17,75 одсто. Ово је добра одлука, упркос опадању репостока и депрецијацији динара. Због страха од неликвидности,централне банке широм света умањују своје референтне каматне стопе. Домаћа предузећа се већ теже и скупље задужују на међународном тржишту, а пораст девизног курса повећава динарску вредност преузетих кредита. С тим у вези, не би било добро да им се ситуација даље отежава растућим каматним стопама. А повећање референтне каматне стопе,по дефиницији,значи управо то – каматне стопе банака се промптно прилагођавају променама тестопе НБС. Дакле, евентуално даље повећање референтне каматне стопе тешко би донело користи (у облику повећања атрактивности динара и смиривања девизног курса), а непосредно би допринело скупљим кредитима у периоду опште оскудице. Удар на динамику раста у реалном сектору би се повећао.

Величина буџетског дефицита за 2009. годину фиксирана је споразумом са ММФ-ом на 1,5 одсто БДП-а и тако конципиран буџет оцењује се као рестриктиван. Међутим, колики ће бити бруто домаћи производ, каои удео дефицита у бруто производу – у суштини су отворена питања.

Проблеми у погледу стварне рестриктивности буџета могу настати у два правца. Први је остваривање предвиђених прихода (пре свега, од ПДВ-а). Други проблем може се јавити у вези са привредном активношћу. Ако би се опадајућа тенденција индустријске производње зауставила, али се не би преокренула и у растућу (шта би подстакло раст?), ова година би се завршила са индустријском производњом која би била већа од прошлогодишње за нешто мање од два одсто, али би у 2009. уследио пад од два до три одсто. С обзиром на опадајуће тенденције у спољнотрговинској размени, ни сектор трговине не може рачунати са озбиљнијим растом, као ни преостали сектори који су били носиоци експанзије БДП-а. У зависности од пољопривредног рода, раст БДП-а би се могао свести у зону до два одсто. Пројектовани дефицит се, уз пореске евазије,може попети на близу два БДП-а. Разлика се може неутралисати тако што ће се већом инфлацијом и реалном депрецијацијом динара удео дефицита довести до предвиђеног учешћа у БДП-у.

(Припремио: Стојан Стаменковић, са сарадницима МАТ-а)