Подстицај за прву помоћ

Влада Србије је припремила пакет подршке привреди вредан око милијарду евра, а највећи део помоћи – 50 милијарди динара – биће дат као гаранција за кредите малим и средњим предузећима које одобравају пословне банке, најавио је јуче министар економије Млађан Динкић.

По његовим речима, тај свеж новац за одржавање запослености и јачање привредне активности биће обезбеђен партнерством владе, НБС и пословних банака. На тај начин у привреду ће бити „упумпано” око 800 милиона евра.

Права реакција привреде на пакет подстицаја, судећи по коментару Милоша Бугарина, председника Привредне коморе Србије,била би:

– Да је довољно није,али ми смо сиромашна земља ограничених буџетских могућности. Ово су у сваком случају добре мере или тачније биће добро ако тај новац ка привреди крене што пре, у јануару,а не у мају или јуну, што би умањило ефекат улагања.Било би још боље да се тако на кризу реаговало одмах, пре месец ипо-два кад и у другим земљама у окружењу, али ми имамо разумевања за доцњу због околности, односно кашњења у усаглашавању буџета.

Међутим, Бугарин упозорава да је предуслов за пуне ефекте тихулагања монетарна стабилност –да се не понови паника због великих амплитуда у кретању курса.

Док је привреди добродошао сваки милион евра више и док,логично,поклону у зубе не гледа, део економске струке страхује да ће државни подстицаји (који су заправо друго име за субвенције) уклонити тржишне ида ће, под изговором кризе, додатно заштитити оне неефикасне, а све зарад „оживљавања” производње и социјалног мира.

– Ма какви подстицаји!Ко може да преживи преживеће и у тежим околностима, а оне који не могу да преживе џаба је подстицати. То се на крају сведе само на корупцију и исисавање пара из буџета – кратко је прокоментарисао Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште.

ЗаМирољубаЛабуса, професораПравног факултета и бившегпотпредседника савезне и републичке владе, није међутимсве тако црно-бело. Није спорно тошто држава у овим условима и на овај начин покушава да помогне привреди, каже Лабус.

– Под ударом кризе и Америка и Европа су једним оком зажмуриле на државну помоћ привреди. Ситуација је заиста озбиљна и ваља наћи нека решења која ће брзо дати резултате, али уз свест да је то одступање од неких нормалних правила конкуренције и тржишне економије. Не би ваљало да то остане пракса, да се то чини на дуги рок. Ова врста државне помоћи мора да буде временски ограничена, ефикасна и да јавност о томе буде потпуно обавештена,да зна кад се од нечега уздржава и кад плаћа за нешто да то има смисла.

На примедбе с другог пола, да бројка изгледа крупна, а да заправо, сем новине од 50 милијарди државних гаранција за банкарске кредите привреди, осталеставке нису веће од до сада издвајаних, професор Лабус позива на реалност: „Убуџету нема простора за више”.

– Суштина није да се ослањамо на државне, већ да подстичемо приватне инвестиције и штедњу,а да држава само суфинансира нешто што иначе не би било финансирано из приватних извора. Такође, мада је о томе у овим околностима тешко говорити, треба видети шта је са фискалним подстицајима кроз смањење пореза. Наша фискална оптерећења су највећа у окружењу, много већа него у Хрватској, Словенији, Мађарској или Румунији.

Идеја да држава са 50 милијарди динара гаранција за повољније кредите помогне привреди, по Лабусу није лоша, уз напомену да је питање како ће се она спровести у пракси.

– Влада мора дато учини на кредибилан начин, да банкари поверују да је озбиљна. Међутим, проблем је што не видим да суу буџету предвиђена издвајања која би покрила тај издатак. Јер, кад се дају гаранције мора се наменити и новац за случај да се део краткорочних кредита не наплати, да гаранције постану ефективне. Колико знам, они преговарају са Народном банком да влада за то користи своје депозите код НБС, као покриће за ову меру. Идеја није лоша, али би било боље да је то све ушло у буџет –сматра Лабус.

Слаже се ида увек кад држава дели паре постоји сумња како и коме ће бити додељене.

–То је морални хазард. Држава не би требало стопостотно да покрива ризик банкама, јер ће оне онда бити незаинтересоване ко ће кредит добити, уместо да воде рачуна кога кредитирају. Банке би морале да деле ризик са државом, али нема правила у ком проценту би то чиниле, што опет зависи и од локалних прилика: држава нема паре да то чини стопостотно, а 10-15 одсто је мало.

Оно што је, каже, најважније јесте да се тачно зназа шта ће се те паре искористити, да опет не заврше у потрошњи уместо у инвестицијама. Да неко уместо струга не купи аутомобил. То не би било добро и то неће помоћи привреди – упозорава Лабус.

Весна Јеличић

-----------------------------------------------------------

Услови

Динарски кредити привреди одобраваће се преко пословних банака, уз гаранцију владе у висини од 75 одсто кредита, а четвртину средстава обезбедиће пословне банке које ће вршити одабир зајмопримца.

На основу одобрене гаранције владе централна банка ће пословним банкама одобравати ликвидна динарска средства за кредитирање привреде, са роком враћања од једне до две године. Зајмопримци ће, уговором, бити обавезни да током периода коришћења тих повољних кредита гарантују одржавање постојећег броја запослених.

Привреда може да рачуна и на 20 милијарди динара за кредитирање малих и средњих предузећа преко Фонда за развој. У том случају реч је о кредитима за почетнике, предузећа у неразвијеним подручјима, као и за занатске радње. Око 11 милијарди динара намењено је за активне мере запошљавања, за опремање индустријских зона три милијарде динара и 1,7 милијарди динара за подстицање гринфилд инвестиција. У пакет финансијске подршке привреди урачунато је и 14 милијарди динара за заједничко улагање с „Фијатом”.

Ј. Р.