Број прислушкиваних не угрожава безбедност

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, у реаговању поводом јучерашњег текста „Шабић: Волео бих да је БИА као ВБА”, жели да истакне да је однос Безбедносноинформативне агенције према законским обавезама знатно побољшан у односу на пређашње стање, као и да разговор обављен на ову тему са директором БИА Сашом Вукадиновићем и његовим сарадницима већ даје позитивне резултате.

– Наслов у јучерашњем броју листа „Политика” заснива се на мојој оцени да бих волео да је поводом објављивања броја лица која су била „под мерама” БИА поступила исто као и Војнобезбедносна агенција, тј. да је ставила јавности на располагање тај податак. Ова оцена односи се на конкретан случај и није упутно генерализовати. Реч је о две агенције које су битно различите по улози, организацији, потенцијалима. Оне генерално нису и не могу бити исте. Оно што мене, као повереника за информације Републике Србије, занима јесте да обе агенције имају исти однос према обавезама утврђеним Закономо слободном приступу информацијама од јавног значаја –објаснио је Шабић.

Што се тиче већ фамозног „броја прислушкиваних на годишњем нивоу”, што је податак за који представници невладиних организација тврде да не може да буде тајна, док из БИА незванично објашњавају да је реч о информацији која може да угрози рад тајне службе сваке државе, повереник за информације од јавног значаја каже да је пре три године донео решење којим је од БИА тражио да тај податак, на коме је инсистирала невладина организација Иницијатива младих за људска права, учини доступним јавности.

(/slika2)– Раније руководство БИА је, као што сам већ рекао, игнорисало тај налог, као и остале.Ново руководство је, извршавајући остале налоге, неизвршавање овог конкретног оправдало формалним разлогом – да не постоји посебан документ који садржи податак о броју прислушкиваних у 2005. години. А, ако не постоји, они по овом закону нису ни дужни да га праве. То је заиста тачно, али сам ипак тим поводом изнео оцену да бих више волео да су поступили као ВБА – каже Шабић.

Војнобезбедносна агенција је, након што је министар одбране Драган Шутановац скинуо ознаку поверљивости, објавила да је током прошле године „на мерама” држала 35 људи.

– Мој налог заснивао се на ставу да прост сумарни податак о броју прислушкиваних, без одговора на питања као што су – ко, где, како, зашто, на који начин, колико дуго, којим средствима и слично, не може угрозити ниједан од легитимних безбедносних интереса. И данас то сматрам. Интересантно је да се, нешто касније, мој неизвршени налог појавио и као међународни преседан. У сличној ситуацији у Црној Гори, поводом захтева једне НВО да црногорска служба безбедности – АНБ објави податак о броју праћених и прислушкиваних, као аргумент је навођен налог српског повереника. Врховни суд Црне Горе сматра исто што и ја и ти подаци су објављени. Очигледно, без негативних последица по националну безбедност. На сличан начин превазиђени су и иницијални проблеми са ВБА –објаснио је Шабић.

Наиме, одмах након жалбе Иницијативе младих поводом података о броју лица „под мерама” и разговора повереника са начелником ВБА Светком Ковачем и његовим сарадницима, војна тајна служба је пронашла начин да, у границама могућности, коректно одговори својим обавезама према јавности.

– Генерално, сматрам да све безбедносне структуре, уз максимално уважавање њихове специфичности, њихове улоге и деловања, те чињенице да добар део информација којима они располажу не може увек бити доступан јавности, морају да улажу максималан напор да би грађанима ове земље пружили што више информација о свом раду – каже Шабић.