Онлајн пријатељ може бити највећа претња

 Далеки богати рођак из Нигерије или принц који са вама жели да подели своје богатство, постоје само у виртуелном свету онлајн манипулатора.

„Не дели личне податке са непознатима. Фотографије пасоша, адресе, бројеви телефона – све то може бити злоупотребљено.

Онлајн пријатељ може бити највећа претња. Људи нису увек они за које се представљају. Не пристај на сумњиве састанке насамо. Одличан посао у иностранству без искуства и уговора. Превара. Увек провери понуду. Ако нешто звучи превише добро да би било истинито – вероватно није истинито!”, упозорили су недавно из МУП-а Србије на све већи број интернет превара.

На мети онлајн манипулатора су сви – од тинејџера до пензионера.

„Фишинг” (пецање), „нигеријска превара” или „далеки рођак” најчешће су интернет преваре и настале су пре скоро две деценије. Оне се обављају путем имејла и друштвених мрежа. Обећањима о наводном великом наследству или позамашној уплати, манипулатори маме жртве да им пошаљу новац – и људи се често упецају на ту превару. Људи наседају и на поруку наводно неке познате личности која се баш њима јавља јер је изгубила новчаник и треба јој финансијска помоћ.

Актуелне форме онлајн превара су још софистицираније, истичу стручњаци за сајбер-безбедност.

У порукама и имејловима се све чешће наводи да је нешто потребно хитно урадити, а као пошиљаоци се појављују лажни имејлови банака, државних органа, полиције, поште, царине…

Линк за даље поступање увек је остављен у оваквим порукама. Међутим, тај линк уствари води на лажни сајт чија је основна функција да сакупља податке са платних картица. Старије особе и пензионери најчешће наседају на овакве преваре.

Из МУП-а су недавно упозорили да су у Србији тренутно активне и нове форме „фишинг” кампања у којима преваранти од грађана, лажно се представљајући као познате компаније, путем СМС-а или имејла траже унос личних података у циљу наводне поновне уплате или ажурирања налога.

И кладионичари су често на мети онлајн превара.

Недавно су у нашој земљи ухапшена десеторица мушкараца због лажних дојава за кладионице преко инстаграм страница.

Шема њихове преваре је функционисала тако што су отварали инстаграм налоге и преко њих рекламирали сигурне добитке на клађењу на фудбалске утакмице. Заузврат су заинтересованима тражили да им уплате одређене суме новца како би им открили на које утакмице да се кладе.

Потом су оштећенима слали фалсификоване тикете једне кладионице са добитком од 8.000 евра, тражећи да им уплате додатних 620 евра, како би им проследили кодове за приступ добијеном новцу. На овај начин су грађанима узимали новац доводећи их у заблуду, а процењује се да је оштећено више од 1.000 кладионичара.

Интернет преваре све више добијају своју „савршену” форму захваљујући напретку вештачке интелигенције (ВИ).

Сајбер-криминалци данас се ослањају на ВИ за генерисање текста, слика, звука и видеа, упозорио је недавно и амерички Федерални истражни биро (ФБИ).

Употреба садржаја генерисаног вештачком интеграцијом није сама по себи незаконита. Проблем је када се такав садржај користи за преваре, изнуду и друга кривична дела.

Онлајн манипулатори често користе текст генерисан вештачком интелигенцијом за друштвени инжењеринг, „фишинг”, љубавне и инвестиционе преваре и друге шеме.

ВИ омогућава солидан превод, смањујући број граматичких и правописних грешака, што је важно када нападачима језик жртава није матерњи. Вештачка интелигенција се користи и за генерисање текста на лажним веб-сајтовима који се користе за преваре са улагањем у криптовалуте. Вештачка интелигенција генерише и слике познатих личности које манипулатори користе за промоцију производа који нису оригинали. ВИ се користи и за генерисање фотографија природних катастрофа или глобалних сукоба које служе за привлачење донација за лажне добротворне организације.

У случајевима које је ФБИ открио, ВИ је коришћена и за генерисање кратких аудио-снимака са гласом особе који имитира блиског рођака жртве у кризној ситуацији, који тражи хитну финансијску помоћ.

У МУП-у Србије кажу да у област високотехнолошког криминала спадају и кривична дела где се рачунари и рачунарске мреже јављају као средство извршења кривичних дела преваре, код злоупотреба платних картица на интернету, злоупотреба у области електронске трговине и банкарства, злоупотребе деце у порнографске сврхе на интернету (такозвана дечја порнографија)…

Најчешћи облици извршења кривичних дела на интернету су рачунарске преваре повезане са аукцијским интернет сајтовима (електронске продавнице), компромитовање и злоупотреба платних картица, „фишинг”, „нигеријске преваре…”, кажу у МУП-у.