Чему све ово?

И би велики протест. Огроман број људи дошао је да изрази незадовољство и да подржи студенте у блокади. Огромна очекивања и обећања да ће се догодити револуционарни преврат подгревана су данима. До тачке усијања. На крају, људи су се вратили покисли и, слободно се може рећи, још дезоријентисанији него што су били. Незадовољство није имао ко да артикулише, а власт је остала на стабилним ногама са пруженим простором да фијаско протеста додатно капитализује и да се још више учврсти. Заправо, Вучић може само да каже једно велико хвала свим организаторима овако бесмисленог протеста који су тако просули народну енергију безидејношћу коју су испољили. 
Иначе, револуција која је почела у новембру под формалним изговором пада надстрешнице у Новом Саду завршила се тако што је Вучић победио револуционаре мирноћом и без једног подигнутог пендрека. Трпели су људи у Српској напредној странци све и свашта, најгоре увреде, дискриминацију, таргетирање, били су гађани, прогањани, долазило им се испред станова и кућа где живе са породицама, но, за дивно чудо, нико није напустио странку. Ниједан одборник, ниједан посланик, ниједан функционер. Истини за вољу, многи су се уплашили и сакрили у мишје рупе, али нису напустили. Не значи да не би да је дошло до преврата, али за сада остаје записано да су остали тамо где су били. 
Но, вратимо се иницијаторима овог хаоса који трпимо месецима уназад. Шта сад, другарице и другови? Све сте пробали. Прошетали сте мучене студенте кроз целу Србију, што и није тако лоше, јер је то дивна прилика да упознају отаџбину и стекну нове пријатеље. Организовали сте протесте, пекли прасиће, пили ракију, правили журке, исказали незадовољство системом, блокирали све живо што сте могли да блокирате, да би на крају дошли до зида уз питање – шта сад? Или још боље – чему све ово? Сада се види како су вас професори изманипулисали, јер они су добили веће плате, а ви изгубљену годину. Они ће се вратити у њихове удобне кабинете, а ви ћете изгубити континуитет у студирању, а можда ће неки од вас, разочарани пропашћу идеала за које сте се залагали, једноставно напустити студирање. Упропастили сте због нечијих интереса сопствене животе, али и животе ваших колега који се са вама не слажу. 
Да ли сте свесни будалаштине коју сте учинили? Власт се не мења паролама, већ политиком која има садржај. Ко зна, верујем да ће неко од вас бити озбиљан политички лидер једног дана, али до тада морате много да учите и да се образујете. Ово вам је животна школа, другарице и другови студенти, револуционари наши. Били сте оруђе у рукама оних који би требало да вам буду узори. Ваши професори су пали на испиту, јер су преко ваше грбаче хтели да се домогну још већих привилегија, а и да пробају да сруше власт. Није успело, а последице следе. 
Колико буде до мене, трудићу се да свуда утичем, а то могу кроз јавни простор који ћу користити да говорим како те последице ви не би требало да сносите. Но ваши професори морају да сносе последице. Требало би да се стиде за век векова шта су направили вама, али пре свега држави. Изгубили су сваки могући кредибилитет. Велику штету су починили и питање је да ли ће држава моћи икада да опорави наш високошколски систем. Плашим се да су заковали ексер у мртвачки сандук државним факултетима и универзитетима. Све у свему, револуција је окончана, власт ће морати много тога да извуче као поуку, а после ове тешке битке, без обзира на одређени успех који сте постигли, ваши губици и ране су, другарице и другови студенти, најтеже. Тешко да ћете се за ко зна колико генерација опоравити. 
Пумпали сте и пумпали. На крају сте се издували.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа