Čemu sve ovo?

I bi veliki protest. Ogroman broj ljudi došao je da izrazi nezadovoljstvo i da podrži studente u blokadi. Ogromna očekivanja i obećanja da će se dogoditi revolucionarni prevrat podgrevana su danima. Do tačke usijanja. Na kraju, ljudi su se vratili pokisli i, slobodno se može reći, još dezorijentisaniji nego što su bili. Nezadovoljstvo nije imao ko da artikuliše, a vlast je ostala na stabilnim nogama sa pruženim prostorom da fijasko protesta dodatno kapitalizuje i da se još više učvrsti. Zapravo, Vučić može samo da kaže jedno veliko hvala svim organizatorima ovako besmislenog protesta koji su tako prosuli narodnu energiju bezidejnošću koju su ispoljili. 
Inače, revolucija koja je počela u novembru pod formalnim izgovorom pada nadstrešnice u Novom Sadu završila se tako što je Vučić pobedio revolucionare mirnoćom i bez jednog podignutog pendreka. Trpeli su ljudi u Srpskoj naprednoj stranci sve i svašta, najgore uvrede, diskriminaciju, targetiranje, bili su gađani, proganjani, dolazilo im se ispred stanova i kuća gde žive sa porodicama, no, za divno čudo, niko nije napustio stranku. Nijedan odbornik, nijedan poslanik, nijedan funkcioner. Istini za volju, mnogi su se uplašili i sakrili u mišje rupe, ali nisu napustili. Ne znači da ne bi da je došlo do prevrata, ali za sada ostaje zapisano da su ostali tamo gde su bili. 
No, vratimo se inicijatorima ovog haosa koji trpimo mesecima unazad. Šta sad, drugarice i drugovi? Sve ste probali. Prošetali ste mučene studente kroz celu Srbiju, što i nije tako loše, jer je to divna prilika da upoznaju otadžbinu i steknu nove prijatelje. Organizovali ste proteste, pekli prasiće, pili rakiju, pravili žurke, iskazali nezadovoljstvo sistemom, blokirali sve živo što ste mogli da blokirate, da bi na kraju došli do zida uz pitanje – šta sad? Ili još bolje – čemu sve ovo? Sada se vidi kako su vas profesori izmanipulisali, jer oni su dobili veće plate, a vi izgubljenu godinu. Oni će se vratiti u njihove udobne kabinete, a vi ćete izgubiti kontinuitet u studiranju, a možda će neki od vas, razočarani propašću ideala za koje ste se zalagali, jednostavno napustiti studiranje. Upropastili ste zbog nečijih interesa sopstvene živote, ali i živote vaših kolega koji se sa vama ne slažu. 
Da li ste svesni budalaštine koju ste učinili? Vlast se ne menja parolama, već politikom koja ima sadržaj. Ko zna, verujem da će neko od vas biti ozbiljan politički lider jednog dana, ali do tada morate mnogo da učite i da se obrazujete. Ovo vam je životna škola, drugarice i drugovi studenti, revolucionari naši. Bili ste oruđe u rukama onih koji bi trebalo da vam budu uzori. Vaši profesori su pali na ispitu, jer su preko vaše grbače hteli da se domognu još većih privilegija, a i da probaju da sruše vlast. Nije uspelo, a posledice slede. 
Koliko bude do mene, trudiću se da svuda utičem, a to mogu kroz javni prostor koji ću koristiti da govorim kako te posledice vi ne bi trebalo da snosite. No vaši profesori moraju da snose posledice. Trebalo bi da se stide za vek vekova šta su napravili vama, ali pre svega državi. Izgubili su svaki mogući kredibilitet. Veliku štetu su počinili i pitanje je da li će država moći ikada da oporavi naš visokoškolski sistem. Plašim se da su zakovali ekser u mrtvački sanduk državnim fakultetima i univerzitetima. Sve u svemu, revolucija je okončana, vlast će morati mnogo toga da izvuče kao pouku, a posle ove teške bitke, bez obzira na određeni uspeh koji ste postigli, vaši gubici i rane su, drugarice i drugovi studenti, najteže. Teško da ćete se za ko zna koliko generacija oporaviti. 
Pumpali ste i pumpali. Na kraju ste se izduvali.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista